Ирачке ваздухопловне јединице употребљавају „летеће тенкове“ команије „Мил“ још од времена Садама Хусеина. Ирак је постао једна од првих држава, које су набавили експортну верзију Ми-25. Од 1980. године ова техника је почела активно да се користи у рату са суседним Ираном.
Ми-25 је употребљаван у акцијама ватрене подршке копненим трупама на земљи, али и у лову на основне борбене тенкове „Чифтен“ које је у то време у свом наоружању имао Иран. У историји ваздухопловства остаће забележен несвакидашњи догађај обарања ловачког авиона F-4 "Фантом“, кога је у ваздушној бици победио Ми-25. „Летећи тенкови“ су успели да оборе и 10 хеликоптера AH-1J „Кобра“ уз сопствене губитке од шест хеликоптера.
После тешког пораза у Заливском рату уследио је период међународних санкција према Ираку, где су прекинути сви канали набавке нове технике и репарације старе, услед чега је дошло до деградације ирачке армије посебно када је у питању њена ваздухопловна компонента. Ово је створило тако тешку ситуацију да су САД са својим савезницима, практично без икаквог отпора 2003. године ушетали у Багдад.
У постсадамовској ери долази до снажног оживљавања активности када је у питању модернизација ирачке војске, а самим тим и обнављања пословних веза између Ирака и Русије. Ирачани су своју флоту „летећих тенкова“ попунили са укупно 28 нових хеликоптера Ми-35М, а у плану је да набаве још ових сјајних летелица.
Иако визуелно и нема неке претеране разлике у односу на свог претходника, 35-ица представља потпуно нову машину са унапређеним борбеним карактеристикама. Карактерише га савршенија структура хеликоптерске елисе која се добила употребом специјалних композитних материјала на бази фибергласа/стаклопластике, а која је примењена и у случају ударног хеликоптера новије генерације Ми-28Н. Затим, значајно је унапређен и проширен асортиман високо-прецизног наоружања, као и нападно-навигацијски комплекс. Ови технолошки поступци су обезбедили и продужење експлоатационог рока употребе хеликоптера на период и до 15 година. Примењени технолошки поступци у изради Ми-24ВМ (Ми-35М), у укупном збиру повећавају ефикасност саме летелице за чак 2х у односу на његовог претходника Ми-24/Ми-25 и његове бројне верзије.
У Ираку се овај хеликоптер показао у најбољем светлу. Поред традиционалне способности да издржи и најтежу могућу ватру са земље, нови хеликоптер је захваљујући значајном унапређењу нападно-навигационог система демонстрирао и високу ефикасност приликом напада на огроман број тачкастих циљева у сложеним метео-условима, дан/ноћ.
Спарени топови ГШ-23Л у калибру 23мм снабдевени су борбеним комплетом од 450 граната. Хеликоптер је способан да носи навођене противтенковске ракете „Штурм“ или „Атака“, као и невођена ракетна зрна С-8 и С-13. Хеликоптером управљају два члана посаде. Његова максимална брзина је око 300 км/ч, а тежина може да достигне 11,500 кг.