Зашто је најтрапавији совјетски аутомобил звани Запорожец био тако популаран?

Запорожец је један од најдискутабилнијих аутомобила произведених у Совјетском Савезу. Незграпан, бучан, тесан... али прилично добар за нераван терен и лак за поправку.

ЗАЗ је копија италијанског Фијата 600, ауто са погоном на задње точкове, што је типично за возила 50-их и 60-их година.

Због малог пртљажника, ствари су се стављале на кров. А кад смо већ код терета, Запорожец је права мазга од аутомобила.

Али на првом месту су увек мане: кад стегне мраз Запорошца је тешко упалити, а кад дођу летње врелине лако се прегреје.

Још један проблем је непоуздани систем кочења, што га чини веома опасним за вожњу. 

Мали и неудобни салон није никада био посебно популаран. Али модели за експорт „Јалта“ и „Eliette“ су нешто сасвим друго.

Запорошца су куповали Југословени, Бугари, Мађари, Немци, Финци и Кубанци.

Имао је пуно надимака: грбави, запóр (на руском, односно опстипација, затвор) чебурашка или клемпави, кутија за сапун... Никита Хрушчов га је звао конзерва.

Али без обзира на све мане, Запорожец је један од најпопуларнијих совјетских аутомобила, јер био је јефтин. 

Уместо једног Жигулија могли сте да купите два Запорошца, или три по цени једне Волге.

Деведесетих година Запорожец је био малтене главни предмет исмевања. Руски вицеви су обично почињали речима: Трапави Запорожец се закуцао у Mercedes-Benz 600...

Прочитајте још: Како је СССР продавао аутомобиле на Западу