Како је СССР продавао аутомобиле на Западу

Архива
Совјетски Савез је годишње извозио на стотине хиљада аутомобила у западне земље. Моделе као што је Лада није могла да заустави ни гвоздена завеса.

Совјетски Савез је 50-их година прошлог века формирао посебно државно тело Автоекспорт које је било задужено за извоз аутомобила. Од почетка 60-их година један од главних производа на продајној листи ове организације био је Москвич. Москвич-408 добро се продавао у иностранству. Чак 55% продукције одлазило је у извоз. У Финској је 60-их то био најпопуларнији аутомобил током неколико година.

Важан фактор када се ради о популарности Москвича-408 била је цена. Он је у Финској коштао мање од Фолксвагенове бубе. Британски часопис о аутомобилизму „Motor” назвао га је „руски парадокс”, хвалећи конструкцију аутомобила, али истичући да има проблеме са подрхтавањем, мењачем и кочницама.

Москвич-412 је такође био доста популаран на Западу. „Motor” истиче његов динамизам, али часопис је био прилично скептичан када се ради о удобности аутомобила и његовим кочницама.

 

СССР је почео да извози Ладе одмах након што је (уз помоћ компаније „Фијат”) саграђена нова фабрика аутомобила у Тољатију на обали Волге почетком 70-их. У најуспешнијим годинама у иностранству је продато до 100 000 примерака. Ладе су се извозиле у Скандинавију, Француску, Италију, Западну Немачку, али и преко океана: у Канаду и Аустралију. Оне су рекламиране као аутомобил који је добар за егзотична места...

... али и као поуздан породични аутомобил по повољној цени, што је био случај у овој реклами за британско тржиште:

Фабрика ВАЗ је направила специјалне верзије својих аутомобила за различите земље. Компанија се понекад одлучивала на смањење снаге мотора како би избегла додатно опорезивање. То је био случај са популарним кросовером Ладом Нивом, која је имала мотор од 1,3 литре.

У неким земљама совјетске Ладе су се продавале изузетно добро. На пример, 1986. године преко 21 000 возила је продата само у Француској. Овај совјетски бренд је те године био 13. на листи најпродаванијих аутомобила испред компанија као што су Волво, Тојота и Нисан. На свом врхунцу касних 70-их СССР је извозио скоро 400 000 возила годишње. Приход остварен од извоза аутомобила надмашио је приход од продаје природног гаса.

Касних 80-их на западном тржишту се појавила Лада Самара. Била је дизајнирана уз сарадњу Поршеа. Британски часопис о аутомобилизму је писао да је „Лада Самара стабилан крузер за ауто-путеве”. Часопис је, међутим, такође додао да се „ниво сређености и углађености за британско тржиште може описати само као жалостан”. Овако је Самара рекламирана у Француској:

Совјетски Савез није извозио само аутомобиле које је производила фабрика ВАЗ. Аутомобили из ГАЗ-а (Горковски Аутомобилски Завод) такође су се продавали у иностранству. Главно возило ГАЗ-а била је Волга. Од касних 60-их до средине 80-их био је то модел Волга ГАЗ-24. У СССР-у је сматран за аутомобил премијум класе који су често возили државни чиновници.

ГАЗ-24 се извозио у западноевропске земље. Често су добијали нове дизел-моторе од Пежоа и кочнице од Ровера. За овим возилима, међутим, није било тако много потражње на Западу, као за аутомобилима ВАЗ-а.

СССР је извозио и совјетске лимузине ГАЗ-14 „Чајка”. Масовна производња ове лимузине, која је била намењена за државне званичнике, почела је 1977. године на 60-годишњицу Октобарске револуције. Десет година касније, за време перестројке, совјетске власти су стопирале пројекат модернизације „Чајке”.

ЗАЗ-966 (Запорожец, од украјинског региона Запорожје) била је серија малих аутомобила. У источном блоку су их звали „Zapo”, а у Совјетском Савезу су имали надимак „ушати” због дизајна решетки на хладњаку. На западном тржишту су се продавали под називом „Јалта” или „Елијет”. Касних 60-их и почетком 70-их изгледали су доста модерно и били популарни у неким скандинавским земљама и Француској.

Прочитајте још: Како Руси од свог аутомобила могу да направе „звер”: 25 примера за памћење

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“