Какве ће се ракете појавити у руској војсци након повлачења САД из Споразума о нуклеарном наоружању?

Виталиј В. Кузмин
Русија ће своје „Калибре“ и „Кинжале“ пребацити са бродова и авиона на копнене платформе.

Доналд Трамп је 21. октобра саопштио своју намеру да повуче САД из Споразума о нуклеарним ракетама кратког и средњег домета (енгл. INF, рус. РСМД). Према америчком председнику и парламенту САД, Русија годинама крши одредбе овог уговора и на својој територији прави копнене лансирне системе са дометом од 500 до 5500 километара.

Своје тврдње су аргументовали „тајним обавештајним подацима“, мада нису представили ниједан доказ за наведене оптужбе. Одлука Сједињених Држава је донета, остало је још само „ударити“ пар потписа и формално окончати споразум који је представљао једну од главних кочница трци у наоружавању у Европи. А овде се управо и ради о Европи јер такви ракетни системи на територији Русије технички не представљају било какву претњу за америчку територију.

Сада су отворена врата за то да се у наредној деценији амерички копнени ракетни системи нађу у Шенгенској зони, и то са дометима од 500 до хиљаду километара за ракете кратког домета и од 1000 до 5500 километара за ракете средњег домета.

Русија ће морати да одговори симетрично и направи сопствене комплексе са сличним дометом и разорном снагом.

Али које ће то ракете бити?

Нове „мале“ ракете у руском арсеналу

Ракета оперативно-тактичког система „Искандер-М“

Много година су се Сједињене Државе прибојавале да Русија развија „далекометну“ верзију ракете за оперативно-тактички систем „Искандер-М“, размештен на ивици Европе у Калињинградској области.

„Домет пројектила овог система не прелази 500 километара. Али постоји техничка могућност за прављење ракета већег домета“, рекао је за Russia Beyond војни аналитичар ТАСС-а Виктор Литовкин.

Према томе, прва „мала“ ракета за доградњу би могла да буде управо она из оперативно-тактичког комплекса „Искандер-М“.

При томе је споразум из 1987. „секао“ само копнене системе са дометима од 1000 до 5500 километара. Поморске и ваздухопловне ракете сличних домета остале су у америчком арсеналу и касније су се појавиле и у Русији. Стога ће, према речима Виктора Литовкина, амерички „Томахавк“ и руски „Калибр“ постати следећа оружја на списку за модернизацију и адаптацију у пост-INF реалности.

Домет обе ракете варира од 300 до 2600 километара. Осим тога, обе ракете до циља лете изнад рељефа, односно терена, а не дуж лучне балистичке трајекторије.

Важан детаљ је и бојево пуњење ових пројектила. Технолошки развој ће у следећој деценији омогућити да се обе ракете опреме бојевим главама разорне снаге сличне оној коју имају нуклеарна оружја. Међутим, то ће бити прецизно оружје великих маневарских способности, и то без последичне радиоактивне контаминације терена. Због тога ће након уништења мете, копнене снаге слободно моћи да пролазе кроз рејон дејства.

Ко ће се још спустити „са неба на земљу“

МиГ-31 са хиперсоничном ракетом „Кинжал“

Још један од главних кандидата за претварање у копнену ракету је нови „Кинжал“. Пре годину дана руски ловци-пресретачи типа МиГ-31 добили су хиперсоничне ракете овог типа и, према речима војске, то је једино ваздухопловно наоружање тог типа у свету данас.

Ове ракете могу да погађају циљеве на раздаљинама од преко 2000 километара, избегавајући противничке зоне противваздушне одбране, рекао је у саопштењу за Russia Beyond врховни командант Ваздушно-космичких снага генерал-пуковник Сергеј Суровикин.

Према његовим речима, таква ракета у делићу секунде по отпуштању са авиона развија хиперсоничну брзину (осам пута већу од брзине звука) и сурвава се ка мети.

„Маневрисање ракете при брзинама неколико пута већим од брзине звука јој допушта да савлада све постојеће и перспективне системе противваздушне и противракетне одбране“, објаснио је командант.

Уз све то, софистиковани навигациони уређај је монтиран на само оружје, што омогућује дејство против непријатеља у било које доба дана или ноћи, по грмљавини и киши.

Руска војно-аналитичка заједница је склона уверењу да ће управо ова ударна средства у наредној деценији добити своје копнене итерације како би се нашла на бранику отаџбине. Једино питање је у цени развоја и опремања: трка у наоружавању није јефтина игра.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“