Пет чињеница о човеку који је победио колеру и кугу

Public Domain
Овај научник, рођен у Руској империји, спасао је милионе људских живота али је његово име многима непознато.

1. Борба против скептика

Владимир Хавкин или Волдемар Хафкин (како је познатији изван Русије) направио је вакцине против тешких болести које су однеле милионе људских живота.

Најпре се бавио колером. Пандемија колере је владала у Азији и Европи док је он на Пастеровом институту у Паризу радио на вакцини против ове болести. Само од 1877-1890. године у Индији је од колере умрло преко милион људи.

Тада чак ни научни кругови нису веровали да се може направити вакцина против колере и више су се уздали у примену хигијенских мера. Млади научник из Русије се није обазирао на ово веома распрострањено убеђење уважених колега и није одустао од свог научног приступа. Он је 1892. године свој живот изложио опасности тестирањем вакцине на самоме себи, и постигао је успех. Па ипак, та вест је дочекана са великом скепсом. Чак је и познати немачки бактериолог Роберт Кох рекао да је то „сувише лепо да би било истинито“. Хавкину су били потребни примери у пракси како би убедио колеге да је заиста открио средство против једне од најсмртоноснијих болести која вековима десеткује човечанство.

2. Потпуна посвећеност позиву

Британске власти су, међутим, испољиле интересовање за проналаске овог епидемиолога. Велика Британија је желела да заустави ширење болести у Индији. Зато је послала овог научника у своју колонију, где је он организовао производњу вакцине и лично учествовао у вакцинисању преко 40.000 људи. Захваљујући његовом труду смртност је десетоструко смањена.

Као да трагедија са колером није била довољна, индијски град Мумбај је 1896. године захватила и бубонска куга. Британске власти су се опет обратиле Хавкину. Он је направио вакцину за само три месеца. Поједини његови помоћници нису издржали тако тежак рад, пожртвовање и притисак па су га напустили. А Хавкин је поново проверио вакцину на самом себи пре него што ће је ставити Индусима на располагање. Та првобитна вакцина није могла да пружи потпуну заштиту од болести, али је двоструко смањила опасност од заразе. Била је то прва ефикасна вакцина против куге. Хавкину је одато признање тако што је 1897. године проглашен за витеза.

3. Вера и револуција

Хавкинова научна делатност није била везана за Русију иако је он рођен у Руској империји, на територији данашње Украјине. Студирао је на Универзитету у Одеси, али није могао тамо да остане. По националности је био Јеврејин, а пре револуције 1917. године права Јевреја у Русији су била ограничена. Ако је студент јеврејске националности желео да настави каријеру на универзитету као предавач, морао је да прими православље. Хавкин је био убеђени јудаиста и није желео да се одрекне своје вере.

То, међутим, није био једини разлог. Он је био укључен и у илегално деловање левичара и сањао је о социјалистичкој револуцији у Русији, због чега је хапшен. Међутим, повукао се када су активисти изабрали терористичку тактику у борби против царске власти.

4. Чеховљево запажање

Професор Иља Мечников.

Управо тада га је професор Иља Мечников, његов ментор у Одеси, позвао да пређе на Универзитет на Лозани, а затим у Париз на Пастеров институт. У Паризу је он радио само као помоћник библиотекара, али је ипак развијао своје идеје заједно са најсјајнијим умовима у овој области. Мечников је 1908. године добио Нобелову награду за проучавање имунског система организма.

Антон Чехов, по професији такође лекар, критиковао је ситуацију у Русији која је приморала Хавкина да емигрира. „Куга није толико страшна... Ми већ имамо вакцине које су се показале као ефикасне. Узгред, имамо их захваљујући руском доктору Хавкину. У Русији је он потпуно непознат, док је у Енглеској одавно прослављен као велики филантроп“, написао је Чехов одговарајући на страховања због ширења вируса у Русији.

5. Спасени милиони живота

Хавкин се суочио са скепсом својих колега, али и са неповерењем локалног становништва, тј. људи које је желео да спасе. Када је руски лекар са неколицином својих индијских колега стигао у село близу Калкуте да подели вакцине против колере, дочекала их је гомила гневних мештана и одбила да се вакцинише. Затим су сељани почели да прете лекарима и да их гађају камењем. Уместо да се одмах повуче, доктор Хавкин је скинуо јакну, раскопчао кошуљу и замолио једног колегу да му да инјекцију. Тај поступак је на многе оставио снажан утисак. Тада је преко 100 људи пристало да се вакцинише, и нико од њих није оболео од колере.

Што се тиче Хавкинове вакцине против куге, она је 1909. године искоришћена за вакцинисање 8 милиона људи, а 1940. је њоме вакцинисано 35 милиона. Мала лабораторија коју је он основао у Мумбају прерасла је у огромну научну установу за проучавање бактериологије и имунологије.

Овај институт је 1925. године добио Хавкиново име. Један од руководилаца института је написао: „Људи [из Индије] добро знају да их је Хавкин спасао од смрти, од страшних пандемија куге“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“