Може ли Русија да престигне САД и Кину у новом освајању Месеца?

„Америка се враћа на површину Месеца и то ће се догодити раније него што очекујете”, написао је у новембру прошле године на Твитеру директор Насе Џим Брајденстајн. Америка је на тај начин свечано објавила да учествује у трци за Земљин сателит. Да, засад је то само на Твитеру, за разлику од Кине која је на тамну страну Месеца већ послала и спустила космичку сонду, што се догодило први пут у историји човечанства.

За то време је у Русији на заседању парламента заменик директора Роскосмоса опрезно претпоставио: „Мислим да је почела трка за Месец. И у току је, изгледа, извесно надметање између три космичке силе.” Трећа сила је, наравно, Русија. Подразумева се. Руска космичка агенција је најавила да ће свој нови концепт освајања Месеца представити до пролећа 2019. године. Међутим, ради се о томе да су совјетски апарати тамо последњи пут били далеке 1976. године...

Зашто сви желе на Месец? 

Владимир Сергејев/Sputnik

Летови на Месец су, пре свега, веома скупа ствар. Наса никада није толико трошила као током првих година 13-годишњег програма „Аполо” (програм је стартовао 1961. године са циљем да се на Месец искрца први човек). Али, сматра се да ће се ова улагања у будућности исплатити. Истраживање Месеца је важно за фундаменталну науку, а Месец се такође посматра као космодром за експедиције на Марс са резервама горива и других ресурса. То је „капија” за истраживање удаљенијих делова космоса. 

Данас Месец, као ни Антарктик, никоме не припадају. „Тамо [на Антарктику] постоји правило: ако се станица постави у близини језера, нико други то не може да уради. Слична ситуација је и на Месецу”, рекао је директор Института за космичка истраживања РАН Лав Зељони. 1979. године у УН је усвојен споразум, према којем су Месец и његове руде „заједничка баштина човечанства” и тамо нико не може да објави свој суверенитет. Проблем је само у томе што ни Русија ни САД ни Кина нису ратификовале тај споразум. Што значи да су спорови око ресурса, којих на Месецу има много, само питање времена. Тамо, на пример, постоји изотоп хелијум-3, који је на Земљи редак. Његове резерве на Месецу могу да обезбеде човеченство енергијом за најмање 250 година. И како је већ истакао директор Индијске организације за космичка истраживања Кајласавадиву Шиван, „оне земље које буду могле да овај извор енергије пребацују са Месеца на Земљу, контролисаће читав тај процес”. 

Осим тога, постоји могућност да ће Међународна свемирска станица 2024. године престати да постоји у данашњем облику. Данас око половине трошкова одржавања станице сносе САД (око 2,5 милијарди долара годишње), а уговор истичке 2024. године. Администрација Доналда Трампа не жели да САД издржавају Међународну свемирску станицу. Наса већ има планове да се пребаци на орбиту око Месеца и на Месец, а да Међународну свемирску станицу изнајмљује на коришћење приватним компанијама. Кина на Међународној свемирској станици никада није ни била (Кинези планирају да 2020. године лансирају своју станицу), а за Русију је то озбиљна претња: преостаје јој само или да лети на Месец или да остане ван игре. 

МСС

Reuters

„Али руски свемирски програм и без тога данас тапка у месту. Проблем је у томе што се он непрекидно одлаже и мења”, каже за Russia Beyond инжењер Александар Шајенко, један од конструктора руске ракете-носача „Ангара-А5” и јужнокорејске ракете-носача KSLV.

Незавршени пројекти

Актуелни планови Русије су да се прва упути на Месечев јужни пол, где се под тлом налазе залихе смрзнуте воде, па ће се тамо појавити и база. 2020. године. На јужни пол ће се упутити руска сонда Луна-27 са опремом Европске свемирске агенције.

Исте године Русија планира да пошаље на Месец неке своје делове Међународне свемирске станице, који ће се тридесетих година претворити у Месечеву базу коју ће стално посећивати свемирски бродови. 

План је добар али проблеми већ постоје. Планирано ове 2019. лансирање руског апарата Луна-25 је одложено на две године. Први пут у историји апарат би се спустио на Месечев јужни пол, али савет Руске академије наука је одлучио да тестови нису прошли најуспешније. Русија је због тога већ изгубила једног партнера – Шведску, која је своје апарате за истраживање егзосфере послала кинеским бродом.

Сојуз МС-11 на космодрому Бајконур

Reuters

„Планови се стално мењају. До данас нисмо направили нови брод 'Федерација' [граде га већ 10 година]. Кажу да ће пројекат бити затворен и почећемо модернизацију 'Сојуза'. Још увек не можемо да лансирамо тешку ракету 'Ангара А-5'“, каже за Russia Beyond Вадим Лукашевич, некадашњи конструктор „Сухоја“. 

„Заборављене технологије“

Постоји и други проблем: Русија је „заборавила“ технологију лансирања и спуштања свемирских летелица на друга небеска тела, технологију створену у СССР-у. Већ више од 40 година нико није летео даље од Земљине орбите и резултат тога је да је Русија без те праксе заостала у развоју, сматрају у Руској академији наука. Људи који су знали да раде са свемирским сондама данас су или у пензији или их више нема међу живима.

На крају крајева, Кина је полако али сигурно дошла до нивоа развоја месечевог програма који су СССР и САД имали 60-их и 70-их година, али тај ниво је сада недоступан и Русији и Америци, сматра Александар Шајенко.

Кинеска национална свемирска агенција

Global Look Press

За почетак Русија ће морати поново да увежба спуштање сонда на Месец. А све то отежавају и санкције. Русија је раније куповала од Америке око 70% технике за свемирске потребе, што сада није у стању. То, наравно, отежава процес.

Како добити на времену?

Значи ли то да Русија испада из трке за Месец? Не, шансе још увек постоје. Тако мисли Александар Шајенко, и наводи као пример апарат ДАН („динамички албедо неутрона“) који је и открио воду на Марсу и Месецу, а сада ради ради на марсомобилу Curiosity. Или руски орбитални радио-телескопски систем „Радиоастрон“, други најзначајнији пројекат Русије, који је преносио слику најбоље резолуције у историји астрономије и трајао две године дуже од предвиђеног рока (престао је да шаље сигнал тек у јануару ове године).

ДАН, „динамички албедо неутрона“

Постоји још једна околност која иде Русији у прилог. Амерички сенат и генерални инспектор Насе Пол Мартин се не слажу са Трамповим плановима о приватизацији америчког сегмента МСС. „Американци стрепе да ће њихово место заузети Кинези уколико се они повуку са МСС-а и окрену се према Месецу", сматра Лукашевич. То је можда и једна од многих разлога зашто ће МСС још дуго остати у орбити. 

„Наш главни проблем је мањак мотивације на свим нивоима. Финансирање постоји али и утисак да нико у ствари не верује у то да је трка за Месец заиста потребна“, резимира Шајенко. „Постоји Међународна свемирска станица и претпостављам да док она буде функционисала у постојећем режиму, Русија неће бити озбиљно заинтересована за Месец.“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!