Руски научници открили због чега се лед на евроазијском и америчком Арктику топи различитом брзином

Владислав Кадишев/Global Look Press
Добијени подаци ће моћи да се користе у прогнозирању привредне делатности у региону.

Група научника у којој учествују сарадници Московског физичко-техничког универзитета (МФТИ) описала је механизам који је довео до тога да се у 21. веку лед на евроазијском Арктику топи брже од леда на америчком Арктику. Ово откриће се убудуће може искористити за прогнозирање привредне делатности у региону. То је у среду саопштила универзитетска информативна служба.

„После четири експедиције у Северном леденом океану и анализе сателитских података група руских климатолога уз учешће сарадника МФТИ описала је механизам ’сезонског памћења’ океана. Тај механизам објашњава како је циркулација ваздуха у региону допринела да се у 21. веку лед на евроазијском Арктику топи брже од америчког“, каже се у саопштењу.

На Арктику се глобално отопљење испољава уочљивије него на другим местима. Смањење леденог покривача изазива још веће загревање, а самим тим даље топљење леда. Овај „зачарани круг“ се објашњава тиме што лед одбија сунчеву светлост, а вода је упија, апсорбује и акумулира топлоту. Лед се на различитим подручјима Арктика губи различитом брзином. Истраживања показују да се од 2000-их на евроазијском Арктику ледени покривач смањује чак и зими, а на америчком само током лета.

По речима научника, то је проузроковано сезонским променама и специфичношћу циркулације ваздушних маса у арктичком региону. У другој половини септембра обично има најмање леда. У то време океан интензивно акумулира сунчеву топлоту. Међутим, ако са северног пола или са Гренланда наиђе хладан ваздушни талас, он апсорбује један део топлоте. И обрнуто: ако ветар донесе топао ваздух са континента, онда се океан више загрева“, цитира информативна служба Михаила Варенцова, коаутора поменутог истраживања.

Научници су овом механизму дали назив „сезонско памћење“, будући да зимски ледени покривач зависи од атмосферских прилика током претходног лета. У циљу описивања и објашњавања климатских промена на Арктику научници су прикупили податке о температури и хемијском саставу воде на различитим дубинама, као и о температури и влажности ваздуха, ветру и другим карактеристикама временских прилика и климатских услова у два региона близу северног пола. Мерења су вршена за време пловидбе у експедицијама током августа и септембра 2003, 2005, 2013. и 2015. године.

Последице смањења површине леденог покривача

Како се истиче у саопштењу, постепени прелазак на сезонско повлачење леденог покривача са Арктика поједностављује привредну делатност. Што је лед тањи и што мању површину заузима, пловидба је једноставнија. У 20. веку су чак и током лета бродови пловили Северним морским путем само у пратњи ледоломаца. Ако се испостави да ледоломци делимично или уопште нису потребни, онда ће транспорт терета бити знатно једноставнији и јефтинији.

„Са друге стране, промена климе ремети баланс екосистема. На пример, белим медведима и фокама је лед потребан за одмор и лов. Поред тога, у случају загревања горњег слоја океана може доћи до неконтролисаног размножавања планктона“, објаснили су представници МФТИ.

Истраживања су вршена у оквиру великог међународног пројекта NABOS који проучава климу Арктика од 2002. године. У истраживању су учествовали научници Московског физичко-техничког универзитета, Арктичког и антарктичког научноистраживачког института у Санкт Петербургу, Московског државног универзитета „Ломоносов“, Института за физику атмосфере „Обухов“ Руске академије наука, Хидрометеоролошког центра Русије и Института за географију Руске академије наука.

Истраживање је добило подршку Руског фонда за фундаментална истраживања и Министарства науке и високог образовања РФ.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“