Држава будно прати сваки корак Московљана

Москва, крај јануара 2019. године, недеља увече. Неприметни светлокоси човек се шетка Третјаковском галеријом. У једном тренутку прилази некој слици, посматра је, а затим је скида и мирно односи из сале наочиглед неколико десетина посетилаца. Додуше, нико не обраћа посебну пажњу на њега, јер сви мисле да је радник музеја.

22. март 2019. Девојка фотографише слику на којој је приказана планина Ај Петри. Кримски мотиви руског сликара Архипа Куинџија изложени су у Михаиловском дворцу, највећем здању Руског музеја.

Сергеј Коњсков/TASS

Неколико сати касније група полицајаца упада у мали стан у Подмосковљу и обара тог истог човека лицем према поду, умало не срушивши при томе вазу са цвећем и заставицом Русије. Нешто касније га подижу на колена пред камером. Испод ока му се већ плави свежа масница.

„Где сте били данас у току дана?“, љутито пита мушки глас иза камере.

Тишина траје три секунде.

„Не сећам се најбоље. Вероватно би требало да освежим сећање“, одговара човек унезверено, трудећи се да не гледа у објектив. У прљавом ходнику полицајац открива украдено уметничко дело на коме су насликане планине. Слика је замотана у стару јакну.

Тако је ухапшен човек који је осумњичен за кривично дело које је подигло можда и највише „прашине“ у 2019. години. У питању је крађа слике Архипа Куинџија „Ај Петри“ вредне око 20 милиона рубаља (око 300.000 долара). Чувар музеја је добио отказ, у музеју је инсталирана нова безбедносна опрема, лопов је у истражном затвору, а против њега је подигнута оптужница. Слика „Ај Петри“ је била поново истакнута у изложбеном простору, а затим је враћена Руском музеју коме припада.

Министарство унутрашњих послова Русије

Лопов би могао умаћи полицији да није било 170.000 видео-камера постављених у Москви у склопу програма „Безбедан град“. Планирано је да се у 2019. години 105.000 видео-камера опреми додатном функцијом препознавања лица.

Борба са криминалцима и сметовима

„Проналажење Куинџијеве слике је својеврсни врхунац примене овог система. Данас се на овај начин разоткривају <…> крађе бицикала и санки из улаза у зграду, јер камере заиста све забележе“, истакао је у интервјуу за „Први канал“ Дмитриј Головин, начелник одељења за градски видео-надзор Канцеларије за информационе технологије града Москве.

Антон Тушин/TASS

Камере су постављене у двориштима московских стамбених зграда, на улазима у зграде, у парковима, школама, поликлиникама и другим јавним местима. Снимци са камера се користе у истрази око 70% прекршаја, саопштио је градоначелник Москве Сергеј Собјањин на својој страници руске друштвене мреже „ВКонтакте“.

Поред обичног видео-надзора постоји и засебан систем са препознавањем лица. Прве такве камере су постављене 2017. године. У марту 2018. су камере са функцијом препознавања лица пуштене у пробни рад у московском метроу. Већ 2019. је у оквиру овог система постављено 1.500 таквих камера.

За две године је систем препознавања лица помогао у хватању око 300 криминалаца, саопштио је лист „Ведомости“ (152 у фирмама, 39 помоћу спољних камера у граду и 90 помоћу камера у улазима зграда). Ширење система видео-надзора је важно и из других разлога, а не само у борби против криминала, објашњава Собјањин.

Владимир Песња/Sputnik

„Помоћу видео-надзора се бележе и друге врсте кажњивих прекршаја, на пример неквалитетно одржавање јавног простора. Тако се контролише и рад државних установа“, пише он.

Косе ли комуналци траву у дворишту ваше зграде? Чисте ли лед испред улаза? Мењају ли електричари сијалице у улазу? Систем видео-надзора би требало да спречи сваки „јавашлук“ такве врсте, али Московљани ипак нису задовољни. Једни се у коментарима жале да многе камере не раде или су постављене на месту одакле се ништа не види. Други кажу да се ситуација не прати пажљиво и не реагује се ефикасно. Трећи опет за овакав надзор кажу да је то „ропство 21. века“ и „Труманов шоу“.

У Канцеларији за информационе технологије града Москве нико није желео да прокоментарише рад система видео-надзора.

Надзор и куповина података као лек од саобраћајних гужви

Поред дворишта стамбених зграда и паркова, камере се постављају и на путевима, да прате саобраћајне прекршаје. На пример, возачу стиже казна ако је прекорачио брзину или се зауставио на недозвољеном месту и стајао дуже од 10 секунди. На овај прекршај се жале пре свега таксисти, јер кажу да због таквог заустављања њихови клијенти не могу да изађу где им одговара.

Приказ са камера видео-надзора преноси се на мониторе ситуационог центра и Калињинграду. Центар је отворен за потребе Светског фудбалског првенства у Русији 2018.

Игор Зарембо/Sputnik

„Клијенти немају разумевања. Одмах одустају од вожње или праве скандал“, жали се московски таксиста Александар.

Градоначелник Москве Собјањин у друштвеним мрежама истиче да овај систем помаже у спречавању саобраћајних прекршаја и регулисању саобраћаја на путевима.

Заменик московског градоначелника Максим Ликсутов је у интервјуу за Би-Би-Си испричао како градске власти анализирају кретање приватних аутомобила и купују податке о кретању легалних таксија по целом граду.

„Обратили смо пажњу на деонице у којима се масовно користи такси. Тако смо схватили где нема довољно линија градског превоза, па смо их на тим местима додали“, објашњава Ликсутов.

Градске власти откупљују и податке оператора мобилне телефоније. Руски мобилни оператор Tele2 саопштава да ова компанија на молбу градских власти ставља граду на располагање податке о динамици кретања становништва.

Камере које бележе саобраћајне прекршаје.

Наталија Селиверстова/Sputnik

„То омогућава властима да реализују концепцију ’паметног’ града, тј. да планирају паркинге, линије градског превоза, станице и остало“, речено је у информативној служби ове компаније.

Представник мобилног оператера „Мегафон“ додаје да се ти подаци узимају у обзир и приликом пројектовања нових путева и петљи.

И то није све. Московске власти користе податке добијене од оператера јавног бежичног интернета у градском саобраћају. Према Ликсутовљевим речима, то омогућава да се препознају технички кварови у раду Wi-Fi мреже, а такође да се схвати где треба поставити додатне аутомате за продају карата.

Оператор бежичног интернета „Максима Телеком“ користи те податке да обавести Московљане о изменама у раду метроа и других врста градског превоза.

„Та информација се по правилу шаље уској циљној групи, тј. путницима којих се највише тичу измене у раду линија градског превоза. На пример, ако је дошло до измена на некој линији метроа, информација се шаље само оним путницима који често користе ту линију. То им помаже да боље планирају путању“, речено је у информативној служби компаније „Максима Телеком“.

Прођеш поред кафића – добијеш његову рекламу и бесплатну крофну

Кафе у улици Камергерски Переулок.

Константин Кокошкин/Global Look Press

Замислите да сте ујутру кренули на посао и успут свратили у кафе. Попили сте кафу, платили и отишли. Наредних дана нисте имали потребу да свратите на то место јер сте кафу попили код куће или негде другде.

А затим, једног лепог дана, док прелиставате новости на Инстаграму, угледате међу мацама и цветићима рекламу оног истог кафе-бара кога се већ једва и сећате. И то не обичну рекламу, него са попустом и гратис крофном. Зашто и не бисте поново свратили?

Тако отприлике функционише систем MT-box оператера јавне Wi-Fi мреже „Максима Телеком“, који омогућава фирмама у малом и средњем бизнису да купују рекламу усмерену на клијенте који пролазе мимо њихове локације. Та реклама није присутна само у друштвеним мрежама, него на свим сајтовима. Појављује се чим се прикључите на бесплатни бежични интернет у метроу.

Директор интернет-компаније „Максима Телеком“ Артјом Пуљиков је у интервјуу за Rusbase рекао да је Benetton помоћу овог система привукао 17.000 људи у своје три московске продавнице (није прецизирао у ком периоду).

У информативној служби компаније „Максима Телеком“ саопштено је да компанија увек приликом повезивања на мрежу тражи од корисника сагласност за прикупљање и обраду података у маркетиншке сврхе. Ти подаци не садрже информацију о личности.

„Подаци са корисничких налога чувају се на серверима у базама података. Прикупљају се помоћу агрегата, не садрже информације о личности и шифровани су. Системи безбедности компаније су сертификовани по међународним стандардима, а подаци су добро заштићени од приступа споља“, речено је у информативној служби ове фирме.

Лични подаци су (скоро) заштићени

Са друге стране, IT инфраструктура у московском градском превозу је привлачан залогај за хакере. Један хакерски напад је извршен крајем маја 2015. године. Напољу је била врућина (око 30 степени, што је за Москву много), а у метроу су се људи „кували“. Један студент се прогурао у вагон на станици „Серпуховска“ и покушао да се закачи на бесплатни Wi-Fi и преузме са интернета „пушкице“ за преписивање на колоквијуму. Међутим, уместо странице за преузимање садржаја угледао је плавушу у порнографској сцени.

Путници у метроу.

Андреј Махоњин/TASS

Такав напад више личи на неслану шалу него на озбиљну опасност, али се стиче утисак да кориснички подаци ипак нису потпуно безбедни. Информативна служба компаније „Максима Телеком“ која обезбеђује Wi-Fi у московском метроу није окарактерисала постављање порнографског филма уместо странице за приступ као хакерски напад. По њиховој верзији, један путник је са свог уређаја једноставно делио своју мрежу Wi-Fi без приступа интернету, назвавши је истим или сличним именом, а непажљиви корисници су јој приступали. Судећи по томе што се овако нешто догодило само на пар станица метроа, вероватно је тако и било.

У октобру 2015. године се поновила слична ситуација, само што су поједини путници уместо порнографске сцене видели псовку: „Носите се у ... огрисци и ђубретари! Добићете ... а не интернет“.

Било је и непријатнијих инцидената. У априлу 2018. године је програмер Владимир Серов открио пропуст у софтверу који омогућава да се види „дигитални портрет“ корисника интернета у московском метроу. Тај портрет се састојао од броја телефона, приближног узраста, пола, породичног стања и станице метроа близу које човек вероватно станује или ради. Компанија „Максима Телеком“ је одмах шифровала бројеве телефона и друге податке својих корисника, и пренела их на свој сервер.

Сви оператери тврде да прослеђују и користе искључиво податке без личних информација. То потврђује Марија Поликанова, руководилац стратешког комитета Асоцијације великих података. Она каже да се по анализараним безличним подацима не може одредити конкретна особа нити се могу сазнати подаци о њеној личности. Према руским законима, подаци о личности грађанина не могу се никоме проследити без његове сагласности.

Систем видео-надзора је исто тако безбедан, сматра Јуриј Наместњиков, руководилац руског истраживачког одељења компаније „Лабораторија Касперског“.

„Обично технологија ради по следећем принципу: камера ’дигитализује’ лице и на сервер не шаље фотографију, него одређени сет података (цифара) које карактеришу конкретно лице. Тај сет података се пореди са истим таквим комплетима добијеним анализом фотографија, на пример, сумњивих лица“, каже Наместњиков, говорећи о московском систему видео-надзора.

Он тврди да се дотични сет података не може конвертовати у фотографију.

„То је логично, јер се подразумева коришћење неуронске мреже, а то значи да програмери ретко кад могу да објасне зашто је неуронска мрежа окарактерисала два сета података као једно исто лице“, објашњава он.

Са друге стране, стручњаци „Лабораторије Касперског“ не могу тако нешто са сигурношћу да тврде када је реч о оператерима мобилне телефоније и јавних Wi-Fi мрежа. Све зависи од тога како компаније чувају и прослеђују податке. Судећи по досадашњем искуству, понекад ипак дође и до грешке.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!