Аутомобили из снова: Пет руских спортских модела (ФОТОГРАФИЈЕ)

Спортски аутомобил компаније Marussia Motors, модел В1.

Legion Media
Јесте ли знали да су у Русији конструисани тркачки болиди и роудстери? Нашли смо крајње ретке моделе руских фабрика аутомобила.

Почетком 2000-их неколико руских фабрика аутомобила се упустило у конструисање спортских модела. Неке од њих су успеле да избаце у продају мање партије појединих модела, али ниједан аутомобил није пуштен у серијску производњу.

1) Lada Revolution

Спортски модел Lada Revolution III у музеју фабрике „АвтоВАЗ“.

У октобру 2019. године музеј фабрике „АвтоВАЗ“ у Тољатију добио је први роудстер Lada Revolution који је 2003. године демонстриран на сајмовима аутомобила у Москви и Франкфурту. Овај ауто је за 6,5 секунди постизао брзину од 100 км/ч , а максимална брзина му је била 260 км/ч. Тај пројекат „Автоваза“ је вероватно био један од најамбициознијих. Компанија је болид једносед конструисала у целини, не ослањајући се ни на један постојећи модел. Lada Revolution је била предвиђена за затворене тркачке стазе, али је постојала и варијанта са два седишта.

Пројекат Lada Revolution је у два наврата модернизован. Тако се појавио модел RS2 са модификованим вешањем и системом за хлађење мотора, а такође модел Revolution III са новим дизајном и Реноовим дволитарским мотором. Ауто је демонстриран у Паризу 2008. године. Планирано је да се по наруџбини продаје љубитељима спортских модела, али је исте године пројекат угашен због кризе. Направљено је само неколико десетина оваквих аутомобила, а данас је само неколико примерака у возном стању.

2) Marussia

Аутомобил „Марусја“ представљен на 15. годишњој конференцији инвеститора у изложбеном простору „Експоцентар“.

Спортски аутомобил Marussia рок музичара Николаја Фоменка и предузетника Јефима Островског дебитовао је крајем 2008. године. Већ у јесен 2009. је приказан је на сајму аутомобила у Франкфурту. Тамо су била два болида B1 и један B2. Разликовали су се само споља. Обе верзије су имале V6 мотор од 2,8 литара и 420 коњских снага, а развијале су брзину од 300 км/ч. Мотори су прављени у сарадњи са британском компанијом Cosworth која се специјализује на тркачким аутомобилима. Брзину од 100 км/ч развијали су за само 3,8 секунди. Цена у малопродаји је износила око 5,5 милиона рубаља.

Руски спортски аутомобил Marussia на територији Новосибирског државног техничког универзитета.

Marussia Motors је прва руска компанија која је почела са радом направивши модел премијум класе. Спортски аутомобили су склапани у Москви, где је био и главни изложбени простор.

Тркачки тим компаније Marussia је 2012-2014. учествовао у гран-прију Формуле 1, а кнез Алберт II је лично отворио изложбени простор компаније Marussia Motors у Монте Карлу.

 Аутомобил „Марусја“ (Русија) на отварању највећег руског аутомобилског музеја „Мотори Октобра“, у креативном простору фабрике „Кристал“ у Москви. У музеју ће бити изложено преко 70 униката.

И поред тако успешног почетка, компанија је 2014. угашена због недостатка финансијских средстава. Успела је да избаци на тржиште десетак изванредних аутомобила. Александар Сердцев, ентузијаста из Новосибирска, изајвио је 2017. године да ће поново покренути овај бренд, па је чак и купио пар аутомобила. Још пет примерака је у приватном власништву. Један од првих модела се чува у Московском музеју саобраћаја.

3) TagAZ Aquila

Презентација новог модела аутомобила са С класе Tagaz Aquila са петоро врата, направљеног у фабрици „ТаГАЗ“.

Творци „орла“ (то на латинском значи реч „aquila“) хтели су да направе врло јефтин спортски ауто. И да знате да им је у принципу пошло за руком! Од свих поменутих пројеката овај модел Таганрошке фабрике аутомобила је био најуспешнији. У 2013. и 2014. години направљено је око 200 примерака. И данас су многи примерци у возном стању, а поједини се чак могу и купити од власника.

Ова „птичица“ је направљена само у једној верзији, са хидрауличним воланом и клима-уређајем. Зато је и коштала само 400.000 рубаља (око 10.000 долара по ондашњем курсу). Многи власници су свој примерак „надоградили“ према свом укусу. Имали су посла у гаражи, јер ауто није имао фабричку изолацију од буке, а спојеви између панела су били просто смешни. Али зато је овај ауто, као и сваки спортски модел, имао каросерију од фибергласа, тако да власници нису имали проблема са поправком спољних делова и корозијом. Техничке карактеристике „орла“ су биле типичне за седан. Имао је Мицубишијев мотор запремине 1,6 литара и развијао брзину од 180 км/ч. Али изгледао је ефектно и одважно. Нека врста Ферарија за „сиротињу“.

Презентација новог модела аутомобила са С класе Tagaz Aquila са петоро врата, направљеног у фабрици „ТаГАЗ“.

Потражња за овим аутомобилом је била толико ниска да је ТагАЗ због тога 2014. године банкротирао. Касније је бивши власник фабрике Михаил Парамонов покушао да препороди „орла“ у Француској. Он је, наиме, 2016. године у предграђу Париза регистровао компанију MPM Motors која је презентовала нову верзију аутомобила под називом MPM Erelis. Међутим, „спортски ауто за свачији џеп“ (како су га окарактерисали његови творци) засада је још увек у фази концепције.

4) Lada Vesta TC1

Вила Реал, Португалија –  Lada Vesta на шампионату FIA WTCC 2016.

И ово је пројекат фабрике „АвтоВАЗ“, овога пута на бази седана Lada Vesta. Ауто је дебитовао у лето 2014. године на Московском међународном сајму аутомобила, и чак је учествовао у појединим тркама.

Конструисан је специјално за светски шампионат туринг аутомобила (WTCC). Екипа Lada Sport је две сезоне учествовала у такмичењима да би 2016. године „АвтоВАЗ“ објавио да ће се компанија посветити руској серији трка на кружним стазама. Затим је Автоваз у септембру 2019. године представио нови болид Lada Vesta TCR који треба да постане звезда ових трка.

Тркачка Веста је добила Реноов мотор M5P запремине 1,8 литара са 350 коњских снага и обновљени мењач. Раније је имала дволитарски Реноов мотор F4RT исте снаге.

5) Крим

 Спортски двосед „Крим“ који су конструисали дипломци Московског државног техничког универзитета „Бауман“, Севастопољ.

Овај роудстер изгледа као дипломски рад неког студента. То заправо и јесте. Направљен је 2016. године на Московском државном техничком универзитету „Бауман“ на бази модела Lada Kalina. Двосед од карбона са мануелним мењачем развија брзину од 220 км/ч за 8,6 секунди. То није довољно за трке на кружној стази, али је сасвим довољно за ефектну вожњу ауто-путем на море.

Направљена су два примерка. Један смо чак и тестирали. У почетку се полазило од тога да би роудстер, уколико се стави на фабричку траку, коштао само 650.000 рубаља, али се није отишло даље од експерименталног примерка. Други ауто су студенти представили 2019. године као модернизовану варијанту. Конструкција је лакша и чвршћа, промењено је квачило и вешање. Нова ручица мењача је одштампана на 3D принтеру. Гепек је и даље мали, али ваљда нико неће овим аутом ићи у супермаркет.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“