Ударац „Комете“: Како је прва совјетска крстарећа ракета изненадила своје конструкторе

davidelit / wikimedia.org
У водама близу Теодосије 21. новембра 1952. године је потонула крстарица „Црвени Кавказ“, која је пре тога учествовала у преко 60 борбених похода. Легендарни брод је преполовљен када га је погодила прва руска противбродска крстарећа ракета серијске производње КС-1 „Комета“, лансирана из ваздуха. Био је то један од прототипа савремених крстарећих ракета.

Био је то „авион-пројектил“. Рад на њему је започет 1948. године у Специјалном бироу бр. 1 (СБ-1) Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД). Будући ракетни систем је био иновативни пројекат за СССР у оно време, а као основа је послужио дипломски рад Сергеја Берије, сина чувеног Лаврентија Берије. Наиме, 23-годишњем Сергеју је поверено место заменика начелника бироа, а за руководиоца и главног конструктора је именован доктор техничких наука Павел Николајевич Куксенко.

У првим фазама рада СБ-1 ангажовани су и немачки стручњаци. Неки од њих су били ратни заробљеници, а неки су се добровољно преселили у Совјетски Савез. Постојао је и „специјални контингент“, тј. затвореници међу којима је, на пример, био познати математичар и дописни члан Академије наука СССР-а Николај Кошљаков.

Конструктори су имали задатак да направе „авион-пројектил“ на бази ракета 10Х и 14Х које су конструисане у Конструкторском бироу Владимира Челомеја. Узгред, конструисање „Комете“ се одвијало на необичан начин. Најпре је осмишљен систем управљања, па су тек онда биране варијанте ракете које одговарају том систему.

У новембру 1949. године је представљен нацрт авиона-пројектила. Споља је личио на умањену копију ловца МиГ-15, с тим што је на месту пилотске кабине био одсек са апаратуром система за управљање и фугасно-кумулативна бојева глава. На ту верзију „Комете“ су монтирани турбомлазни мотори РД-500 К.

Да би се убрзало тестирање тадашњег најмодернијег оружја направљена су четири пробна модела којима је управљао пилот, тј. са пилотском кабином уместо бојеве главе. Авион-пројектил је развијао необично велику брзину за оно време. На висини од три километра „Комета“ је летела 1060 километара на час, а атерирала је брзином од 270-290 км/ч.

Одлучено је да ракету носи авион Ту-4. „Комета“ је тестирана близу обала Крима, између Керча и Феодосије.

Први лет је изведен 4. јануара 1951. године. У пилотској кабини је био легендарни пробни пилот и двоструки Херој Совјетског Савеза Амет-Хан Султан. Група од четири пилота је извела укупно око 150 пилотираних летова на авиону-пројектилу.

Главно тестирање је било планирано за новембар 1952. године. „Комета“ се одвојила од носача и устремила се на крстарицу „Црвени Кавказ“. Нико није имао намеру да потопи драгоцени брод, и зато је ракета имала бојеву главу без експлозивног пуњења. Брод је био удаљен 20 километара од обале. „Комета“ се одвојила од авиона-носача на удаљености од 80-85 километара од циља.

Kрстарицa „Црвени Кавказ“.

Резултат гађања је превазишао очекивања конструктора. Авион-пројектил тежак две тоне ударио је у мету брзином звука и потпуно пробио брод. Бојева глава је експлодирала иако није имала експлозивно пуњење и буквално је пресекла брод на две половине.

Још увек се не зна да ли је том приликом пробијен оклоп „Црвеног Кавказа“ дебео 100 милиметара, али је чињеница да је брод са депласманом преко 7.000 тона потонуо 12 минута након експлозије.

Касније је Сергеј Берија упоредио прва тестирања атомске бомбе, чији је био сведок, са дејством ове ракете: „Утисак је свакако моћан, али није потресан. На мене је, рецимо, далеко већи утисак оставило тестирање нашег пројектила који је буквално пробушио ’Црвени Кавказ’. Ушао је на једној страни брода и изашао на другој“.

Систем „Комета“ је званично уведен у експлоатацију 1953. године. Годину дана касније је одлучено да се на његовој основи направе још две модификације – бродски систем за крстарице пројекта 67 и обалски систем „Стрела“. Од прве модификације се одустало када је направљен пробни примерак, а за другу је убрзо затим покренута производња ракетног система подземног базирања, првог такве врсте у свету.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“