„Јаје смрти“: Најмаштовитији пројекат футуристичког оружја с почетка 20. века

Средином Првог светског рата (1914-1918) Русија је могла да добије „тенк“ у облику издужене металне кугле високе 605 метара и широке 960 метара која би газила све непријатеље на свом путу.

Ситуација на Источном фронту 1915. године

У марту 1915. ситуација на Источном фронту Првог светског рата била је доста тешка по Руску империју. Немачке трупе су кренуле у офанзиву и опколиле руску армију на подручју Галиције (данашњи део западне Украјине) и Пољске.

И управо из тог краја је у престоницу Руске империје стигло писмо са пројектом новог оружја и белешком „Лично за императора“.

Овакав је био наслов пројекта „Пројекат за машину за разбијање машина и непријатељских тврђава или епицеклоид ’Обој’“.

„Обој“

Био је то амбициозан пројекат конструкције високе 605 и широке 960 метара. Ова машинерија је по пројектантској замисли требало да гази непријатеља на бојном пољу.

Попречни пресек машине „Обој“ у пројекту конструкције.

Public domain

„Када бисмо имали некакво велико оклопљено буре или ваљак са мотором у њему, који би се окретао на ону страну где га ми усмеримо, могли бисмо њиме газити непријатеља. Сличан је мој пројекат за уништавање утврђених положаја, који чини покретна тврђава, и ту машину ћу ја овде назвати ’Обој’“, пише Иван Семчихин у писму цару Николају II.

Аутор је у суштини предлагао императору да направи џиновски елипсоидни метални „град“ за уништавање непријатеља. Испод „љуске“ овог футуристичког јајета посебно место је било предвиђено за тешку артиљерију, а такође за стамбене делове са продавницама, занатским радњама, канализацијом, вентилацијом, па чак и телефонском везом.

„Епицеклоид“ не би имао точкове. Као погон би служио систем парних мотора, цилиндара са клиповима и динамо генератора невиђене снаге, тако да би се „Обој“, по мишљењу аутора овог пројекта, кретао пољима и шумама брзином од 321 км/ч, рушећи и сатирући све што му се нађе на путу.

Попречни пресек машине „Обој“ у пројекту конструкције.

Public domain

„Када направимо ’Обој’ висок стотине метара, таква покретна тврђава ће моћи да прелази брда и долине, да савлађује брегове, шуме, реке, мочваре, градове и села. ’Обој’ се неће плашити топова ни митраљеза, пушчаних метака, мина, ровова, вучијих јама, бодљикаве жице, бомби и запаљивих материјала, и моћи ће да сможди сваки објекат садашње војне технике“, пише Семчихин императору.

Те 1915. године руска армија није имала чак ни довољно пројектила за артиљеријска оруђа, тако да је изградња кугластог металног „терминатора“ одложена а затим потпуно заборављена.

„Обој“ је и данас један од најмаштовитијих и најневероватнијих пројеката футуристичког оружја у историји Русије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!