„Првенац“ Михаила Калашњикова

Калашников Медиа
Калашњиков је пре аутомата АК-47 направио „машинку“, тј. пиштољ-митраљез који би, да је прошао тестирање, био у рукама сваког тенкисте у Совјетском Савезу.

Будући чувени конструктор оружја је 1942. године као обичан тенковски водник повучен са фронта и смештен у болницу са тешким повредама које су га спречиле да се врати у борбу против нацистичке Немачке.

У болници је Михаил Калашњиков почео да ради на конструисању свог првог оружја, које је по његовом мишљењу било неопходно совјетској армији у борбама против завојевача. Био је то нови компактни аутомат, пиштољ-митраљез познатији као „машинка“, намењен тенкистима.

„Машинка“ (пиштољ-митраљез) Калашњикова

Калашњиков је однео нацрте и скице у фабрику оружја у Ташкенту (Узбекистан), где је направио први узорак оружја малих габарита са склопивим кундаком, по угледу на немачки пиштољ-митраљез MP38-40.

Немачки MP40

Мањи оквир за 25 метака позајмио је од аутомата (пиштоља-митраљеза) Дегтјарев, који је у оно време најчешће коришћен, и додао му предњи рукохват ради лакшег руковања.

„Калашњиков је сматрао да је пиштољ-митраљез крајње неопходан тенкистима јер када им је тенк онеспособљен они немају чиме да се бране од непријатеља који носи аутоматске пушке. А са новим компактним оружјем тенкисти би се осећали сигурније у борбама против немачких завојевача на дистанци од 50 метара“, каже професор Војне академије Вадим Козјуљин.

Резултат тестирања

После тестирања у Ташкенту Калашњиков је у фебруару 1943. отишао у Подмосковље на државно тестирање Министарства одбране.

AК-47

„Оружје је показало осредње резултате: пуцало је са задршком и неколико пута се покварило током тестирања. На крају су у завршну фазу тестирања ушли аутомати Шагина и Судајева. То су били високотехнолошки модели аутоматског оружја чувених конструктора тога доба са којима је армија сарађивала дуги низ година“, додао је експерт.

По његовим речима, за снабдевање армије привремено је изабран аутомат Судајева, док је Калашњикову одато признање у војним круговима.

Он је после 1943. године упућен у фабрику оружја у Ижевск, где ће отпочети рад на новој јуришној аутоматској пушци за армију, која ће касније ући у историју под називом АК-47.

Све детаље о аутомату АК-47 и раду Михаила Калашњикова заједно са немачким инжењерима у Ижевску можете сазнати у овом материјалу портала Russia Beyond.

Тактичко-техничке карактеристике пиштоља-митраљеза Калашњикова

Маса, кг: 2,9 / 3,233

Дужина, мм: 750 / 535

Дужина цеви, мм: 250

Метак: 7,62x25 мм ТТ

Калибар, мм: 7,62

Принципи рада механизма: полуслободан затварач са узајамним дејством два пужна пара

Брзина гађања, метака/мин.: 824

Домет, м: 500

Снадбевање муницијом: одвојиви оквир са 30 метака

Нишан: отворен

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“