Совјетска вакцина од туберкулозе спасава од корона вируса? Да ли је то могуће?

Игор Иванко/Агенција „Москва“
У медијима се разматра питање може ли вакцина против туберкулозе да заштити људе од корона вируса?

Агенције Bloomberg, Reuters, Daily Mail и The New York Times пишу о бесеже вакцини (вакцина бацил Калмет-Герина) која је у свету широко распрострањена већ скоро читаво столеће, и о изненадним информацијама да она може бити оружје против пандемије Covid-19.

У целој Русији је та вакцина обавезна за сву децу од 3. до 5. године живота (уколико нема контраиндикација). Може ли се тиме објаснити чињеница да у Руској Федерацији још увек нема много оболелих?

Одакле потичу подаци о вези између бесеже вакцине и корона вируса?

Први пут је та веза поменута у истраживању сарадника америчког Колеџа за остеопатску медицину. Наиме, 28. марта се на сајту MedRxiv појавио препринт њиховог чланка где се указује на разлику између смртности од корона вируса у земљама где је обавезна бесеже вакцинација и земљама где се та вакцина даје по жељи или се уопште не даје. У овим другим земљама је смртност тридесет пута већа.

Према верзији аутора чланка, тиме се објашњава откуд толико велика разлика у показатељима између Шпаније и Португалије. У Шпанији је смртност знатно већа, а тамо је програм обавезне бесеже вакцинације обустављен 1981. године. У Португалији је обустављен тек 2017. Исто важи за територију некадашње Источне Немачке, где је вакцинација била обавезна и где је смртност сада мања него на територији некадашње Западне Немачке.

О каквој вакцини се ради?

То је једина сертификована вакцина од туберкулозе. Њу сваке године прими 130 милиона људи у целом свету. Ако се за пресек узме стање из 2018. године, та вакцинација се спроводи у 153 земље. У развијеним земљама је делимична (само за децу из ризичне групе) или се уопште не врши због крајње ниског процента оболелих од туберкулозе. САД и Холандија, на пример, никада нису спроводиле масовну бесеже вакцинацију.

Лекар прегледа пацијента у кабинету за флуорографију.

Па ипак, у целом свету сваке године од туберкулозе умре око 10 милиона људи. Због тога је вакцинација још увек обавезна у земљама са високим ризиком. Конкретно, обавезна је у Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужној Африци. Ова вакцина не гарантује апсолутни имунитет, али пружа заштиту у 60-80% случајева.

Ко је открио вакцину? Да ли је она заиста створена у СССР-у?

Једна од лабораторија Института за имунологију Министарства здравља СССР-а (данас Институт за имунологију Министарства здравља Руске Федерације).

СССР је био прва земљу у којој је ова вакцина постала обавезна за све грађане, али је настала у Француској 1919. године. Направили су је научници Албер Калмет и Камиј Герин искористивши разблажени исцедак соја живог крављег бацила туберкулозе. Калмет је 1925. предао вакцину совјетским научницима да је усаврше, а ови су затим доказали њену ефикасност. Три године касније вакцину је прихватило Друштво народа.

Да ли вакцинација штити и од других болести?

Одавно се врше таква истраживања. У овом тренутку се сматра да бесеже има заштитни ефекат у 20% случајева лепре. Примењује се и у имунотерапији карцинома мокраћне бешике, а до 2015. године се сматрало да је ова вакцина ефикасна и у борби против Барули чира.

Може ли да помогне и у случају Covid-19?

Научноистраживачки институт за ургентну медицинску помоћ „Склифосовски“, одељење за пацијенте код којих се сумња на заразу корона вирусом.

Потребно је обавити бар истраживања на фокус групама. У марту се сазнало да ће она бити обављена у Аустралији, Холандији, Немачкој и Грчкој. Па ипак, већ је присутна велика доза скепсе када је реч о ефикасности бесеже вакцине у случају корона вируса. Ако је та теорија тачна, зашто је било толико заражених у Кини, где је бесеже вакцинација обавезна?

Трајање дејства бесеже заштите није прецизно установљено. Сматра се да је она у пуној мери активна 10-15 година, после чега њен ефекат слаби, и то уколико је реч о вакцинацији детета. Вакцинисање одраслих људи може имати прилично слаб ефекат.

Аутори истраживања о вези између бесеже вакцине и болести Covid-19 и сами скрећу пажњу на следеће: „Различите земље имају различите временске оквире бесеже вакцинације и користе различите сојеве бактерија“. Нико се није бавио истраживањем питања који сој ефикасније спречава ширење инфекције.

Шта кажу руски лекари?

„Бесеже вакцинација је један од начина да се стимулише имунитет. У одређеним стањима то заиста помаже. Али да би се то оценило потребна су квалитетна клиничка истраживања“, каже фармаколог Николај Коробов, доцент Факултета фундаменталне медицине Московског државног универзитета.

Градска клиничка болница бр. 15 „Филатов“. Болница је преоријентисана на лечење пацијената са корона вирусом Covid-19.

Све у свему, могући ефекат вакцинације против Covid-19 у Русији засада није прихваћен у стручним круговима.

„Преношење инфекције капљичним (аерогеним) путем је једино заједничко што имају корона вирус и туберкулоза. Све остало је нечија фантазија“, сматра главни физијатар Санкт Петербурга, примаријус Градског туберкулозног диспанзера Александар Пантељејев. „Бесеже вакцина штити највише 10 година. У одраслом организму она већ по дефиницији није жива, и зато је неозбиљно говорити да је створен одређени имунитет на корона вирус. Поред тога, у питању су потпуно различити типови инфекције. Уопште није јасно који механизам би ту могао да дејствује у оба случаја“.

Снимци вируса Covid-19 направљени кроз микроскоп у Државном научном центру за вирусологију и биотехнологије „Вектор“.

Али чак и ако се претпостави да је бесеже вакцина делотворна, у скорије време се не треба уздати у њу. „Потребно је доста времена да се после вакцинације развије имунитет. Мала је вероватноћа да та вакцина може помоћи у овом тренутку“, сматра имунолог Владимир Болибок.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“