Совјетска вакцина од туберкулозе спасава од корона вируса? Да ли је то могуће?

Агенције Bloomberg, Reuters, Daily Mail и The New York Times пишу о бесеже вакцини (вакцина бацил Калмет-Герина) која је у свету широко распрострањена већ скоро читаво столеће, и о изненадним информацијама да она може бити оружје против пандемије Covid-19.

У целој Русији је та вакцина обавезна за сву децу од 3. до 5. године живота (уколико нема контраиндикација). Може ли се тиме објаснити чињеница да у Руској Федерацији још увек нема много оболелих?

Одакле потичу подаци о вези између бесеже вакцине и корона вируса?

Први пут је та веза поменута у истраживању сарадника америчког Колеџа за остеопатску медицину. Наиме, 28. марта се на сајту MedRxiv појавио препринт њиховог чланка где се указује на разлику између смртности од корона вируса у земљама где је обавезна бесеже вакцинација и земљама где се та вакцина даје по жељи или се уопште не даје. У овим другим земљама је смртност тридесет пута већа.

Према верзији аутора чланка, тиме се објашњава откуд толико велика разлика у показатељима између Шпаније и Португалије. У Шпанији је смртност знатно већа, а тамо је програм обавезне бесеже вакцинације обустављен 1981. године. У Португалији је обустављен тек 2017. Исто важи за територију некадашње Источне Немачке, где је вакцинација била обавезна и где је смртност сада мања него на територији некадашње Западне Немачке.

О каквој вакцини се ради?

То је једина сертификована вакцина од туберкулозе. Њу сваке године прими 130 милиона људи у целом свету. Ако се за пресек узме стање из 2018. године, та вакцинација се спроводи у 153 земље. У развијеним земљама је делимична (само за децу из ризичне групе) или се уопште не врши због крајње ниског процента оболелих од туберкулозе. САД и Холандија, на пример, никада нису спроводиле масовну бесеже вакцинацију.

Па ипак, у целом свету сваке године од туберкулозе умре око 10 милиона људи. Због тога је вакцинација још увек обавезна у земљама са високим ризиком. Конкретно, обавезна је у Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужној Африци. Ова вакцина не гарантује апсолутни имунитет, али пружа заштиту у 60-80% случајева.

Ко је открио вакцину? Да ли је она заиста створена у СССР-у?

СССР је био прва земљу у којој је ова вакцина постала обавезна за све грађане, али је настала у Француској 1919. године. Направили су је научници Албер Калмет и Камиј Герин искористивши разблажени исцедак соја живог крављег бацила туберкулозе. Калмет је 1925. предао вакцину совјетским научницима да је усаврше, а ови су затим доказали њену ефикасност. Три године касније вакцину је прихватило Друштво народа.

Да ли вакцинација штити и од других болести?

Одавно се врше таква истраживања. У овом тренутку се сматра да бесеже има заштитни ефекат у 20% случајева лепре. Примењује се и у имунотерапији карцинома мокраћне бешике, а до 2015. године се сматрало да је ова вакцина ефикасна и у борби против Барули чира.

Може ли да помогне и у случају Covid-19?

Потребно је обавити бар истраживања на фокус групама. У марту се сазнало да ће она бити обављена у Аустралији, Холандији, Немачкој и Грчкој. Па ипак, већ је присутна велика доза скепсе када је реч о ефикасности бесеже вакцине у случају корона вируса. Ако је та теорија тачна, зашто је било толико заражених у Кини, где је бесеже вакцинација обавезна?

Трајање дејства бесеже заштите није прецизно установљено. Сматра се да је она у пуној мери активна 10-15 година, после чега њен ефекат слаби, и то уколико је реч о вакцинацији детета. Вакцинисање одраслих људи може имати прилично слаб ефекат.

Аутори истраживања о вези између бесеже вакцине и болести Covid-19 и сами скрећу пажњу на следеће: „Различите земље имају различите временске оквире бесеже вакцинације и користе различите сојеве бактерија“. Нико се није бавио истраживањем питања који сој ефикасније спречава ширење инфекције.

Шта кажу руски лекари?

„Бесеже вакцинација је један од начина да се стимулише имунитет. У одређеним стањима то заиста помаже. Али да би се то оценило потребна су квалитетна клиничка истраживања“, каже фармаколог Николај Коробов, доцент Факултета фундаменталне медицине Московског државног универзитета.

Све у свему, могући ефекат вакцинације против Covid-19 у Русији засада није прихваћен у стручним круговима.

„Преношење инфекције капљичним (аерогеним) путем је једино заједничко што имају корона вирус и туберкулоза. Све остало је нечија фантазија“, сматра главни физијатар Санкт Петербурга, примаријус Градског туберкулозног диспанзера Александар Пантељејев. „Бесеже вакцина штити највише 10 година. У одраслом организму она већ по дефиницији није жива, и зато је неозбиљно говорити да је створен одређени имунитет на корона вирус. Поред тога, у питању су потпуно различити типови инфекције. Уопште није јасно који механизам би ту могао да дејствује у оба случаја“.

Али чак и ако се претпостави да је бесеже вакцина делотворна, у скорије време се не треба уздати у њу. „Потребно је доста времена да се после вакцинације развије имунитет. Мала је вероватноћа да та вакцина може помоћи у овом тренутку“, сматра имунолог Владимир Болибок.