По цену живота: Како су тестирани први совјетски ловци на млазни погон

МиГ-9, први ловац са млазним мотором

МиГ-9, први ловац са млазним мотором

ИТАР-ТАСС
24. априла 1946. године почело је тестирање лета првих совјетских млазних ловаца Јак-15 и МиГ-9. Са аеродрома у Раменском (Подмосковље) авиони су полетали у размацима од пар часова. Према плану, пробни пилоти су се после првог тестирања мењали, тако да је сваки пилот тестирао по две летелице.

Испоставило се, међутим, да се „звер на млазни погон“ није могао лако укротити. Пробни летови су били опасни по живот.

Први је у 11:12 полетео пробни пилот прве класе Алексеј Гринчик на прототипу ловца МиГ-9. Тај авион је конструисан у конструкторском бироу Артјома Микојана и Михаила Гуревича, где се одустало од идеје копирања немачког ловца Me-262 и одлучено је да се у труп авиона сместе два мотора. Тако је смањен чеони отпор. Максималну брзину од 920 км/ч авион је развијао за 4,5 минута. Ловац је од наоружања имао топ калибра 37 мм са 40 пројектила и два топа калибра 23 мм са по 80 пројектила.

У 13:56 је пробни пилот Михаил Иванов полетео на авиону Јак-15. Конструктор Александар Јаковљев је ставио у њега један млазни мотор РД-10, сличан немачком Jumo-004A. Овај ловац је развијао брзину од 786 км/ч. Касније је Јак-15 коришћен као прелазни модел за преобуку пилота и навикавање на млазне авионе, али је он ипак имао два топа калибра 23 мм са по 60 пројектила.

Фабричко тестирање лета је било успешно, али се 11. јуна 1946. године догодила трагедија због које умало није стављена тачка на пројекат МиГ-9. Пилот Алексеј Гринчик је хтео да фасцинира комисију ратног ваздухопловства и извео је неколико оштрих заокрета, али се на висини од 150 метара ловац преврнуо „на леђа“ и затим неконтролисано пикирао срушивши се на крају аеродромске писте.

У мемоарима Игора Шелеста под називом „Летим за сновима“ постоји фрагмент посвећен овом трагичном догађају. Пробни пилот Сергеј Анохин, који је посматрао последњи лет свога друга, рекао је: „Такви тренуци се не заборављају. Можеш да замислиш како ми је било кад сам видео да се преврнуо на леђа и да пикира према земљи. Предосећајући оно најгоре зајечао сам у себи и помислио да бих дао своју руку за њега“.

А две године касније је живот изгубио Михаил Иванов. Он се у авиону Јак-23 срушио 14. јула 1948. године у току припрема за авионску параду. Ловцу је отпало десно крило на висини од 100 метара и летелица се преврнула у великој брзини. Пилот је испао из кабине и пао близу главне трибине.

Први совјетски турбомлазни ловци су прављени у малим партијама, али су помогли да се стотине пилота обуче и савладају управљање новом техником. Направљено је укупно 610 авиона МиГ-9 и 280 авиона Јак-15.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“