Часопис „Техника омладине”
Први човек је крочио на Месец 1969. године. Необично је што су по том питању совјетски визионари потценили могућности технолошког развоја. Совјетски часопис „Техника омладине“ је 1958. године изнео претпоставку да први човек неће крочити на површину Месеца до краја 20. века. А пре него што крочи, научници треба да пошаљу сателит на Месец (што се догодило 1959. године) и да у научне сврхе изврше пробу нуклеарног оружја на месечевој површини (очигледно се то никада није догодило).
Борис Дашков/Часопис „Техника омладине”
Совјетски сликар Денис Дашков је замислио будућу лунарну станицу која ће бити саграђена испод површине Месеца како би се њени житељи заштитили од метеорита и екстремних температура које варирају од +120 до -150 степени Целзијуса.
По сликаревим речима, станица ће радити на соларне батерије које ће бити смештене на површини, док ће улаз у станицу бити у виду рударског окна. Према плану, истраживачи Месеца би живели на горњем нивоу станице, док би се ваздух, намирнице и друге потребне резерве чувале на доњем нивоу.
Фјодор Борисов/Часопис „Техника омладине”
Сликар Фјодор Борисов је предвиђао да ће будуће лунарне станице изгледати као сферичне грађевине покривене природним материјалом узетим са површине Месеца, што ће штитити њихове житеље од стихија и сурових услова на Земљином сателиту.
Совјетске визионаре је инспирисао цилиндар О’Нила, футуристичка концепција колонизације свемира коју је предложио амерички физичар Џерард О'Нил у књизи „Висока граница: Људске колоније у свемиру“ написаној 1976. године. Многи од њих су промовисали ову идеју на страницама совјетских научних часописа.
На пример, часопис „Техника омладине“ је конструкцију О’Ниловог цилиндра описао на следећи начин: „Биће створена аутономна космичка колонија у којој ће живети од 10.000 до 20 милиона људи. Састојаће се од два спојена цилиндра пречника 7,5 километара. Њихова ротација ће стварати гравитацију сличну Земљиној. Биљке и животиње ће се гајити унутар станице и на спољним агрономским прстеновима“.
Часопис „Техника омладине”
Исти часопис је описао и дизајн футуристичког пројекта под називом „Центон“. Идеја је слична ономе што је приказано у холивудском филму „Тотални опозив“ из 2012. године – тунел прокопан кроз планету Земљу омогућава далеко бржи превоз људи и терета.
Совјетски аутори су израчунали да би се такав тунел могао направити за 48 година. Кроз њега би се на другу страну планете стизало за 43 минута захваљујући сили гравитације која би, по мишљењу совјетских футуриста, служила као погон. Пројекат „Центон“ је разматран и као нови начин за лансирање ракета у космос. Наиме, совјетски сањари су сматрали да ће сила гравитације олакшати тај процес, јер је јача и јефтинија од скупих млазних мотора.
Часопис „Техника омладине”
Идеју космичког лифта први је изнео Константин Циолковски, руски научник и пионир у теорији астронаутике. Касније је она прерасла у смео футуристички пројекат који је 1959. године изложен на страницама научнопопуларног часописа. Аутор је предложио да се сагради кула висока 35.500 километара и да се преко ње шаљу у космос научници и опрема, а можда и да се свемирски бродови лансирају са врха те куле, те да се тако заувек реши проблем Земљине теже. Сувишно је и помињати да овај футуристички сан никада није остварен.
Часопис „Техника омладине”
Совјетски инжењер Сергеј Житомирски је истраживао могућност да људи колонизују космос, па је дошао на амбициозну идеју да се у Венериној атмосфери направе лебдећи градови. Он је сматрао да технологија лебдења цепелина и балона помоћу врућег ваздуха може бити искоришћена и за одржавање станице у атмосфери Венере, 50-60 километара изнад њене површине, где су температура и други услови, како се мисли, прикладни за човека. Пројекат је добио романтичан назив „лебдећа Венерина острва“.
Овде прочитајте истиниту причу о совјетском космонауту који је остао у космосу када се распао Совјетски Савез.