Како Русија и САД тестирају своје нуклеарно оружје када је то забрањено?

Getty Images
И поред Споразума о забрани нуклеарних проба, обе земље су нашле начин да тестирају технологију нуклеарних бојевих глава на својој територији.

Свеобухватни споразум о забрани нуклеарних проба из 1963. године не дозвољава никакве пробне детонације нуклеарног оружја изузев подземних.

„Нуклеарне експлозије и експерименти са оружјем врше се и данас у окнима (подземним тунелима) Неваде и у архипелагу Нова Земља. Научници за то користе макету атомске бомбе смештену у специјални контејнер који обложе бентонитном глином. Затим забетонирају улаз у окно и удаље се на безбедно растојање“, објаснио је за портал Russia Beyond главни уредник часописа „Арсенал Отечества“ Виктор Мураховски.

По његовим речима, „макета“ је условни назив нуклеарног пуњења јер моћ овог експлозивног средства износи 0,001% снаге бојеве главе која се монтира на ракету.

„То је имитација праве експлозије, где се проверава ток ланчаних реакција у новом пуњењу. Сви показатељи се компјутерски обрађују, тако да данас уопште није потребна ’атомска печурка’ да се израчуна како ће се нова бојева глава понашати у реалној примени“, додао је експерт.

Како је он истакао, за нова пуњења се прави контејнер који омогућава да се подкритични експерименти врше без опасности по природну средину и људе који се налазе у непосредној близини експлозије. Ако се на контејнеру појави пукотина, бентонит се стврдне као стакло под утицајем ослобођене топлоте хемијског експлозива и самим тим запуши све рупе у експлозивној направи.

„За време тестирања експлодира пуњење мале снаге, па је зато детонација практично нечујна и не може се детектовати помоћу ехолокатора“, додао је Мураховски.

Руски и амерички нуклеарни арсенал

Како године пролазе Русија и САД морају да рециклирају застареле нуклеарне бојеве главе и да их замене новим.

Макета нуклеарне бојеве главе

Данас је број свих стратешких бојевих глава и њихових носача ограничен Споразумом о смањењу арсенала стратешког наоружања (Нови СТАРТ).

Према том споразуму, број спремних стратешких бојевих глава не може бити већи од 1.550, а број лансера интерконтиненталних балистичких ракета, лансера балистичких ракета подводног базирања и тешких бомбардера не може бити већи од 700.

Према овом споразуму, свака земља може да користи сателите за посматрање ракетних силоса својих партнера и локација на којима су размештени бомбардери и подморнице, као и да годишње изврши 18 војних инспекција на лицу места како би се уверила да нико не крши споразум.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“