„Бич небески“: МиГ-23 први пут полетео пре 53 године

Public domain / U.S. DefenseImagery
Пре 53 године у небо се подигао МиГ-23, један од најпознатијих руских ловачких авиона. Доживео је много модификација, коришћен је у неколико десетина оружаних конфликата широм света, и данас је још увек у арсеналу многих земаља.

Совјетски вишенаменски ловац треће генерације са променљивом геометријом крила дошао је на смену претходном моделу МиГ-21 крајем 1950-их и почетком 1960-их. Војсци је био потребан универзални борбени авион који може да лети на великим висинама и истовремено да развија надзвучну брзину, да успоставља доминацију у ваздуху и да се обрушава на копнене циљеве.

Поред тога, после једне допуне техничког задатка појавила се потреба за коришћењем авиона на аеродромима са кратком пистом. У ту сврху је најпре на бази серијског модела МиГ-21 направљена летелица са три мотора – једним главним и два мотора за узлетање. Тај експеримент, међутим, није био успешан па су се конструктори усредсредили на стварање ловачког авиона са променљивом геометријом крила.

У првом лету 10. јуна 1967. године авионом Миг-23 је управљао пробни пилот огледно-конструкторског бироа „Микојан“ Александар Федотов. Захваљујући променљивој геометрији крила нови ловац је могао да полети са кратке писте и да лети малом брзином близу тла, а уједно је могао да се подигне на висину већу од 17 километара и да развије брзину 2,5 пута већу од брзине звука.

МиГ-23 је у класификацији НАТО-а добио назив Flogger („Бич/Корбач“). Споља се знатно разликује од свог надзвучног претходника МиГ-21. Конструктори су померили хладњак на доњу страну трупа а испред пилотске кабине су поставили дугачак конус у коме је смештен нови радарски нишан „Сапфир-23“. Процес производње и испоруке нових електронских система за овај авион се отегао, због чега је државно тестирање потрајало четири године, од 1968. до 1972.

У првим годинама експлоатације у војсци техничари и пилоти су имали доста примедби на авион. Опслуживање и управљање је било далеко теже, што је изазивало честе хаварије и катастрофе. Касније су се поред ових почетних недостатака појавиле и позитивне карактеристике, по којима се авион разликовао од руских и западних конкурентних модела. Војни пилоти су истицали високе могућности полетања и слетања, као и убрзање које је било много боље него код многих авиона четврте генерације, а такође могућност да ловац дуго лети крстарећом брзином и да носи импозантан борбени терет.

МиГ-23 спада међу руске ловце који су најчешће коришћени у рату. За 53 године је примењен у разним конфликтима на Блиском истоку, у Авганистану, Либану и Анголи, у борбеним дејствима за време рата у Персијском заливу. Примењен је и у 21. веку за време ратова у Либији и Сирији. У совјетско доба је био у арсеналу 27 земаља.

МиГ-23 је руским конструкторима, пилотима и индустријским предузећима пружио непроцењиво искуство стварања, експлоатације и борбене примене авиона са променљивом геометријом крила.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“