„Бич небески“: МиГ-23 први пут полетео пре 53 године

Совјетски вишенаменски ловац треће генерације са променљивом геометријом крила дошао је на смену претходном моделу МиГ-21 крајем 1950-их и почетком 1960-их. Војсци је био потребан универзални борбени авион који може да лети на великим висинама и истовремено да развија надзвучну брзину, да успоставља доминацију у ваздуху и да се обрушава на копнене циљеве.

Поред тога, после једне допуне техничког задатка појавила се потреба за коришћењем авиона на аеродромима са кратком пистом. У ту сврху је најпре на бази серијског модела МиГ-21 направљена летелица са три мотора – једним главним и два мотора за узлетање. Тај експеримент, међутим, није био успешан па су се конструктори усредсредили на стварање ловачког авиона са променљивом геометријом крила.

У првом лету 10. јуна 1967. године авионом Миг-23 је управљао пробни пилот огледно-конструкторског бироа „Микојан“ Александар Федотов. Захваљујући променљивој геометрији крила нови ловац је могао да полети са кратке писте и да лети малом брзином близу тла, а уједно је могао да се подигне на висину већу од 17 километара и да развије брзину 2,5 пута већу од брзине звука.

МиГ-23 је у класификацији НАТО-а добио назив Flogger („Бич/Корбач“). Споља се знатно разликује од свог надзвучног претходника МиГ-21. Конструктори су померили хладњак на доњу страну трупа а испред пилотске кабине су поставили дугачак конус у коме је смештен нови радарски нишан „Сапфир-23“. Процес производње и испоруке нових електронских система за овај авион се отегао, због чега је државно тестирање потрајало четири године, од 1968. до 1972.

У првим годинама експлоатације у војсци техничари и пилоти су имали доста примедби на авион. Опслуживање и управљање је било далеко теже, што је изазивало честе хаварије и катастрофе. Касније су се поред ових почетних недостатака појавиле и позитивне карактеристике, по којима се авион разликовао од руских и западних конкурентних модела. Војни пилоти су истицали високе могућности полетања и слетања, као и убрзање које је било много боље него код многих авиона четврте генерације, а такође могућност да ловац дуго лети крстарећом брзином и да носи импозантан борбени терет.

МиГ-23 спада међу руске ловце који су најчешће коришћени у рату. За 53 године је примењен у разним конфликтима на Блиском истоку, у Авганистану, Либану и Анголи, у борбеним дејствима за време рата у Персијском заливу. Примењен је и у 21. веку за време ратова у Либији и Сирији. У совјетско доба је био у арсеналу 27 земаља.

МиГ-23 је руским конструкторима, пилотима и индустријским предузећима пружио непроцењиво искуство стварања, експлоатације и борбене примене авиона са променљивом геометријом крила.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!