Које совјетске технологије је Запад преузео и касније развио?

Russia Beyond (Photo: Legion Media; US Army; Macrovector/Freepik)
На интернету има много текстова у којима се пишу свакојаке измишљотине о томе како су САД или европске земље „украле“ нешто од СССР-а. То наравно није истина, али је истина да су постојале технологије и методе које су откривене у СССР-у, а затим су временом широко примењиване у западним земљама.

Аутомат ППС-43

Аутомат Судајева (ППС-43)

Аутомат ППС-43 конструисао је совјетски инжењер Алексеј Судајев (1912-1946). Ово оружје је имало чврсту и јефтину конструкцију. Делови су већином били направљени од штанцаног челичног лима, што је поједностављивало производњу. ППС-43 је коришћен од 1943, а 1946. је већ било направљено 2 милиона оваквих аутомата.

„Тип 54“ калибра 7.62 мм, 1950. (кинеска верзија ППС-43).

Касније се појавио читав низ клонова овог оружја у различитим земљама. Фински аутомат М/44 био је модификована копија са незнатним разликама. Пољска и Кина су производиле ППС-43 по лиценци СССР-а, али у Кини се он звао „Тип 54“, Шпански модели DUX-53 и DUX-59 такође су били копије руског ППС-43, као и финска верзија.

Специјални ефекти и филмови Павла Клушанцева

Павел Клушанцев, 1. јун 1965. Фотографија је направљена исте године када је завршено снимање његовог научнофантастичног филма „Луна“ („Месец“).

Павел Клушанцев (1910-1999) био је совјетски редитељ и сниматељ. Рођен је у Санкт Петербургу. Он је 1957. године објавио научнофантастични документарни филм „Пут ка звездама“, посвећен космичким путовањима. То је било четири године пре него што је Јуриј Гагарин заиста полетео у космос! У филму су приказани иновативни специјални ефекти који показују живот у космосу, између осталог скафандере и опрему, а што је најважније, снимани су у „свемирској станици“ на точковима да би се направио утисак као да су космонаути у бестежинском стању.

Прочитајте више о томе: Како је Холивуд искористио открића чувеног совјетског редитеља 

Тек 11 година касније те методе снимања је искористио Стенли Кјубрик када је 1968. снимио своје класично остварење „2001: Одисеја у свемиру“. Кјубрик је, као што је познато, био инспирисан Клушанцевљевим открићем. Као и Џорџ Лукас који је сматрао да је Клушанцев „кум ’Ратова звезда’“.

„Путовање на праисторијску планету“

Али, ова прича има и наставак. И Кјубрик и Лукас су знали за Клушанцева зато што је његов следећи филм „Планета ветрова“ (1962) прерађен и прилагођен за приказивање на америчком тлу. Наиме, продуцент Роџер Корман је купио права на овај филм и додао сцене са учешћем америчких глумаца. Он је објавио филм под називом „Путовање на праисторијску планету“ (1965), а затим „Путовање на планету праисторијских жена“ (1968). Остале руске сцене су синхронизоване на енглеском језику, а руски глумци су добили енглеска имена. Тако је Георгиј Жонов добио име Курт Боден, а Генадиј Вернов Роберт Чантал.

Технологија пастеризације млека

Радник који управља радом пастеризатора у процесу производње сира или млека.

Приликом пастеризације млеко се излаже притиску који „потискује микробе уз ивице појединих капи млека. На тај начин висока температура ефикасније уништава бактерије“, објашњава Фил Фрешет, технолошки директор компаније Millisecond Technologies.

Андреј Арофикин, извршни директор компаније Millisecond Technologies почео је да развија ову технологију у СССР-у, али је био принуђен да се пресели у САД јер није могао да пронађе финансије за своја истраживања. Ова технологија омогућава да се рок чувања млека продужи са 13 на 40-так дана. Данас компанија Millisecond Technologies планира да покрене производњу сопствених производа на Америчким Девичанским острвима, на острву Свети Мартин и у Доминиканској Републици.

Аутомат „Калашњиков“ (АК-47)

АК-47

Аутомат „Калашњиков“ је фундаментална појава у светској производњи оружја 20. века. Има једноставну конструкцију коју није компликовано производити, тако да је ово постала једна од најчешће копираних врста оружја у свету, како са лиценцом тако и без ње. Лако се уочавају разлике између оригиналног „Калашњикова“ и кинеске копије, али клонова има много.

Прочитајте више: „Првенац“ Михаила Калашњикова 

АК-47 се производио у најмање 28 земаља, а поједине земље су производиле аутомате засноване на конструкцији „Калашњикова“ или са преузетим главним карактеристикама чувеног аутомата. АК-47 је толико утицајан да су га поједине земље ставиле чак и на своје заставе.

Невидљиви авиони

Амерички невидљиви ловац F-117A Nighthawk, Ваздухопловних снага САД.

Петар Уфимцев (р. 1931) је руски физичар и математичар. Рођен је у Алтајском крају, у западном Сибиру. Сматра се да је он отац савремене технологије „стелт“. Он је током 1960-их почео да ради на прогнозирању одбијања електромагнетних таласа од једноставних објеката. Његова теорија је данас позната као Физичка теорија дифракције (PTD). Совјетска власт, међутим, није сматрала да је његов рад значајан и зато му је дозволила да резултате својих истраживања објави на међународном нивоу.

Први радови које је Уфимцев написао о овој теорији објављени су 1962. године у његовој књизи „Метода ивичних таласа у физичкој теорији дифракције“ која је 1971. године преведена на енглески језик специјално за Одељење страних технологија Ратног ваздухопловства САД. Уфимцевљев рад су проучили инжењери компанија Lockheed Corporation и Northrop Corporation. Он их је инспирисао да развију „стелт“ технологије за авионе као што су Lockheed F-117 и бомбардер Northrop Grumman B-2. Петар Уфимцев је 1990. године као гостујући професор предавао електротехнику на Калифорнијском универзитету.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“