Три највећа проналаска познатог инжењера Владимира Шухова

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Шуховљев хиперболоидни торањ

Шуховљев торањ, Москва.

Legion Media

Најиновативније и најпознатије остварење Владимира Шухова невероватно је једноставно, као и већина његових радова. Петар Худјаков, Шуховљев пријатељ, написао је у својим мемоарима да се током 1880-их Шуховљеви изуми нису допадали многим функционерима јер су били „одвратно јефтини“ и нису стварали услове за проневеру новца.

Конструкције хиперболоидних торњева и решетки које је Шухов патентирао 1897-1896. године заиста су биле јефтине, брзо су се градиле и толико су биле чврсте да су многи Шуховљеви торњеви с краја 19. и почетка 20. века још увек очувани!

Шуховљев торањ, Москва.

Legion Media

Главни принцип Шуховљевог торња састоји се у томе да је то конструкција у виду хиперболоида са решетком од лаких металних греда. Свака је постављена под одређеним нагибом и са одређеном кривином, али је свака греда права, тако да је лако транспортовати делове. Таква конструкција је чврста због сопствене тежине, а и због тога што је решеткаста, тако да јој јаки ветрови не могу ништа! Овакав дизајн је био инспирисан руском плетеном корпом која је лака али може да носи и издржи велику тежину.

Торањ у граду Полибино.

Legion Media

Шухов је сам често примењивао принцип који је изумео. На пример, на Шуховљевом торњу (подигнутом 1919-1922. године) у Москви, а такође на 200 других торњева које је он пројектовао. Његов хиперболоидни торањ је био први такве врсте у свету. Направљен је за Сверуску изложбу 1896. године и још увек стоји у Полибину, у Липецкој области Руске Федерације.

Шуховљеве решетке и решеткасти кровови

Тржни центар „Петровски пасаж“, Москва.

Legion Media

Напоредо са хиперболоидним торњевима Шухов је развијао и њихову решеткасту структуру. Она је делимично коришћена у самим торњевима, а такође је била корисна и за прављење транспарентних кровова који се брзо монтирају на здањима или изложбеним павиљонима.

Кијевска железничка станица, Москва.

Legion Media

Шуховљеви решеткасти кровови су коришћени у изградњи Пушкиновог музеја ликовних уметности, зграде Главне московске поште и многих других здања. Један од најупечатљивијих кровова монтиран је на Кијевску железничку станицу у Москви. Дугачак је укупно 230 метара (још увек је цео и још увек функционише!)

Шуховљев метод крековања нафте

Фабрика за термичко крековање нафте по пројекту и уз техничко руководство В. Г. Шухова, Баку, СССР, 1934.

Sputnik

Први патентирани проналазак Владимира Шухова појавио се 1876. године када је проналазач имао само 23 године. Била је то парна млазница за распршивање мазута. Касније је Шухов наставио истраживања у области дизел мотора и експлоатације нафте. Он је 1891. године направио цевасти механизам за термичко крековање нафте који непрекидно ради и патентирао метод термичког крековања, први такве врсте у свету, познат као „Шуховљево крековање“. У Бакуу (престоници данашњег Азербејџана) саграђена је 1931. године Совјетска фабрика за крековање нафте по Шуховљевом методу. Једна од њених предности се састојала у томе што су и кондензатор и котао стално били под притиском.

Амерички инжењери Вилијам Бертон и Роберт Хамфриз, независно један од другог су 1908. године направили и патентирали исти такав процес крековања. Када је 1924. године делегација америчке нафтне корпорације „Sinclair Oil Corporation“ посетила Шухова у Москви, руском проналазачу је пало у очи да је амерички метод фактички био варијација његовог сопственог метода, због чега је са поносом изјавио да „рускаа нафтна индустрија може лако да направи апаратуру за крековање по било ком описаном систему, и Американци неће моћи да је оптуже за бесплатно коришћење технологије“.

В. Г. Шухов, 1891.

Public domain

Шухов је пројектовао и нафтоводе. Он је 1878. године направио први руски нафтовод у Бакуу. Поред тога, под његовим руководством и по његовом пројекту саграђени су велики нафтоводи, на пример, нафтовод од Бакуа до Батумија (1907) дугачак 883 километра и од Грозног до Туапсеа (1928) дугачак 618 километара.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!