Три највећа проналаска познатог инжењера Владимира Шухова

Russia beyond (Photo: Legion media; Public domain)
Крајем 19. века генијални руски архитекта и инжењер Владимир Шухов дошао је до новаторских изума од којих се поједини и данас широко примењују у архитектури.

Шуховљев хиперболоидни торањ

Шуховљев торањ, Москва.

Најиновативније и најпознатије остварење Владимира Шухова невероватно је једноставно, као и већина његових радова. Петар Худјаков, Шуховљев пријатељ, написао је у својим мемоарима да се током 1880-их Шуховљеви изуми нису допадали многим функционерима јер су били „одвратно јефтини“ и нису стварали услове за проневеру новца.

Конструкције хиперболоидних торњева и решетки које је Шухов патентирао 1897-1896. године заиста су биле јефтине, брзо су се градиле и толико су биле чврсте да су многи Шуховљеви торњеви с краја 19. и почетка 20. века још увек очувани!

Шуховљев торањ, Москва.

Главни принцип Шуховљевог торња састоји се у томе да је то конструкција у виду хиперболоида са решетком од лаких металних греда. Свака је постављена под одређеним нагибом и са одређеном кривином, али је свака греда права, тако да је лако транспортовати делове. Таква конструкција је чврста због сопствене тежине, а и због тога што је решеткаста, тако да јој јаки ветрови не могу ништа! Овакав дизајн је био инспирисан руском плетеном корпом која је лака али може да носи и издржи велику тежину.

Торањ у граду Полибино.

Шухов је сам често примењивао принцип који је изумео. На пример, на Шуховљевом торњу (подигнутом 1919-1922. године) у Москви, а такође на 200 других торњева које је он пројектовао. Његов хиперболоидни торањ је био први такве врсте у свету. Направљен је за Сверуску изложбу 1896. године и још увек стоји у Полибину, у Липецкој области Руске Федерације.

Шуховљеве решетке и решеткасти кровови

Тржни центар „Петровски пасаж“, Москва.

Напоредо са хиперболоидним торњевима Шухов је развијао и њихову решеткасту структуру. Она је делимично коришћена у самим торњевима, а такође је била корисна и за прављење транспарентних кровова који се брзо монтирају на здањима или изложбеним павиљонима.

Кијевска железничка станица, Москва.

Шуховљеви решеткасти кровови су коришћени у изградњи Пушкиновог музеја ликовних уметности, зграде Главне московске поште и многих других здања. Један од најупечатљивијих кровова монтиран је на Кијевску железничку станицу у Москви. Дугачак је укупно 230 метара (још увек је цео и још увек функционише!)

Шуховљев метод крековања нафте

Фабрика за термичко крековање нафте по пројекту и уз техничко руководство В. Г. Шухова, Баку, СССР, 1934.

Први патентирани проналазак Владимира Шухова појавио се 1876. године када је проналазач имао само 23 године. Била је то парна млазница за распршивање мазута. Касније је Шухов наставио истраживања у области дизел мотора и експлоатације нафте. Он је 1891. године направио цевасти механизам за термичко крековање нафте који непрекидно ради и патентирао метод термичког крековања, први такве врсте у свету, познат као „Шуховљево крековање“. У Бакуу (престоници данашњег Азербејџана) саграђена је 1931. године Совјетска фабрика за крековање нафте по Шуховљевом методу. Једна од њених предности се састојала у томе што су и кондензатор и котао стално били под притиском.

Амерички инжењери Вилијам Бертон и Роберт Хамфриз, независно један од другог су 1908. године направили и патентирали исти такав процес крековања. Када је 1924. године делегација америчке нафтне корпорације „Sinclair Oil Corporation“ посетила Шухова у Москви, руском проналазачу је пало у очи да је амерички метод фактички био варијација његовог сопственог метода, због чега је са поносом изјавио да „рускаа нафтна индустрија може лако да направи апаратуру за крековање по било ком описаном систему, и Американци неће моћи да је оптуже за бесплатно коришћење технологије“.

В. Г. Шухов, 1891.

Шухов је пројектовао и нафтоводе. Он је 1878. године направио први руски нафтовод у Бакуу. Поред тога, под његовим руководством и по његовом пројекту саграђени су велики нафтоводи, на пример, нафтовод од Бакуа до Батумија (1907) дугачак 883 километра и од Грозног до Туапсеа (1928) дугачак 618 километара.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“