У новембру 1941. године, када су немачке трупе окупирале велики део СССР-а и угрозили чак и Москву, совјетско руководство је по хитном поступку евакуисало из Москве две фабрике са радницима и њиховим породицама и преместило их у градић Мијас на Уралским планинама. На новој локацији су евакуисани погони добили задатак да у најкраћем могућем року пуном паром покрену производњу мотора, мењача и задњих осовина, као и других резервних делова за тенкове и војну технику. Био је то херојски почетак рада савремене уралске фабрике која је 2021. године обележила 80. годишњицу свога постојања.
Фабрика је 1943. године добила задатак да производи цео спектар транспортних средстава. Затим је Државни комитет за одбрану донео одлуку да се комплетна производња теретних возила пребаци у Мијас. Тога дана је мала фабрика, која је раније правила делове и ограничени број основних камиона, претворена у велико предузеће које се специјализује за производњу војних транспортних возила.
У јулу 1944. године фабрика „Урал“ је на прву линију фронта послала прву партију својих комплетно модификованих камиона ЗИС-5Б, а два месеца касније је послала већ 1.000 возила. Били су то типови камиона чија је намена превоз људства, муниције, лекова и другог драгоценог терета на прву линију фронта.
До краја рата ово предузеће је на прву линију фронта отпремило 6.800 возила. Временом је компанија „Урал“ постала највећи произвођач војних и цивилних камиона у Совјетском Савезу.
Наводимо спсак најбољих возила направљених у овој легендарној фабрици.
Камион ЗИС-5 на Војној паради у част 76. годишњице победе у Великом отаџбинском рату у Волгограду.
Кирил Брага/SputnikЗИС-5 је било прво возило које је изашло из фабрике после њеног оснивања.
Камион је сишао са фабричке траке 1942. године. Направљен је од основних ресурса које је презудеће могло добити после евакуације.
Прва верзија модела ЗИС-5 имала је кабину са дрвеном конструкцијом и даскама уместо металних листова. Возило је имало само један фар и кочнице само на задњим точковима.
Вешање је било без амортизера, а кабина није имала грејање.
Возило је имало најједноставнију могућу конструкцију. Па ипак, било је поуздано и одлично се показало на неравном терену, с обзиром на погон 4х2.
До 1944. године, када је ток рата већ преокренут у корист Совјетског Савеза, предузеће је успело да одстрани све недостатке првог модела ЗИС-5, тако да је нова верзија ЗИС-5Б убројана међу возила са највећим бројем произведених примерака у земљи.
Тај модел је у више наврата модификован, све док га није превазишло возило следеће генерације „Урал-375“, које се још боље показало на неравном терену и имало већу носивост.
Урал 375Д
LutzBruno(CC BY-SA 3.0)\„Урал-375“ је био камион са погоном на свим точковима, имао је 180 кс и појавио се почетком 1960-их. Возачи су га често звали „прождрљивац“ због велике потрошње. На 100 километара је трошио око 48 литара бензина марке АИ-93.
Он је дошао на смену старом моделу ЗИС-5Б и свим његовим модификацијама у армији јер је био одличан за нераван терен и имао велики потенцијал за модификовање и коришћење у својству вишенаменске војне платформе. На пример, „Урал-375“ је могао да се модификује и користи као теренска бензинска цистерна, као дизалица, итд.
Касније се у верзијама модела „Урал-375“ одустало од бензинских мотора, тако да је овај камион постао дизелаш. Поред тога, добио је и већу носивост, тако да се на њега могло монтирати оружје па је ово помоћно транспортно средство постало право војно возило.
Урал 4320
Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.netКомпанија је 1976. године направила „Урал 4320“ који је затим годинама био серијски произвођена платформа за војску и наоружање.
Захваљујући изузетној проходности и одговарајућој бази „Урал“ је опремљен вишецевним бацачем ракета „Град“, што је била прилично напредна технологија совјетске епохе. Касније су војни инжењери чак и допунили арсенал овог возила аутоматским топовима ЗУ-23-2.
Ове борбене модификације возила „Урал“ први пут су примењене у Авганистану, а затим су постале један од основних типова оружја током конфликта у Чеченији.
Оружане снаге Руске Федерације још увек користе камионе „Урал“ јер је ово транспортно средство заиста незамењиво и може да превезе шта год треба и где год треба. Сваки војни „Урал“ има носивост 7 тона, погон 6х6 и развија брзину од 85 км/ч чак и на неравном терену. Основна верзија војног „Урала“ кошта 48.600 долара и може се видети у армијама широм света. На пример, ови камиони се доста користе у армијама Заједнице независних држава, а такође у Источној Европи и Латинској Америци.
Ural Next са мобилном дизалицом и двоструком кабином.
Артјом Светлов (CC BY 2.0)Поред свих ових војно-транспортних и помоћних транспортних возила која се користе и дан-данас, фабрика „Урал“ производи и комерцијалне камионе за руднике, за дрвно-прерађивачку индустрију, као и за потребе нафтне и гасне индустрије. Компанија производи широк асортиман теренских возила под брендом „Урал Next“.
Та возила спадају међу најјефтиније теренце који троше најмање горива. Цена им се креће од 50.000 до 150.000 долара, у зависности од конфигурације.
Нови „Урал“ има економични четворотактни мотор са течним хлађењем и 312 кс. Ова возила су прилагођена и за функционисање на температурама од -45 до +40 степени Целзијуса. Свако возило може да носи од 7 до 12 тона терета. Носивост варира у зависности од тога да ли се превози стандардни цивилни терет или дрвена грађа, расути грађевински материјал, гориво, итд.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
