По чему се савремено ратовање разликује од борбених дејстава у Другом светском рату?

Војник поставља беспилотну летелицу „Елерон“ током практичне акције ослобађања насеља од илегалних оружаних формација на заједничкој вежби Колективних снага оперативног реаговања ОДКБ „Садејство-2019“ на полигону „Мулино“ у Нижегородској области.

Војник поставља беспилотну летелицу „Елерон“ током практичне акције ослобађања насеља од илегалних оружаних формација на заједничкој вежби Колективних снага оперативног реаговања ОДКБ „Садејство-2019“ на полигону „Мулино“ у Нижегородској области.

Алексеј Куденко/Sputnik
За протеклих 70 година драстично је промењен начин ратовања, као и обука армије и њена опрема. Шта би могао да постигне савремени спецназ када би се нашао на ратиштима Другог светског рата?

У Другом светском рату, ако се изузме почетна фаза која је Совјетском Савезу била најтежа, борбена дејства су углавном била позиционог карактера (слабијег интензитета на линији фронта у рововима где су војници заштићени од стрељачког оружја и артиљерије). Тада је за пробој дубоко ешелониране одбране била потребна масовна примена артиљерије, тенкова и авиона. За освајање обале Црног и Балтичког мора коришћени су поморски десанти, док су ваздушне десанте изводиле снаге које нису веће од једног батаљона, и то углавном у диверзантске сврхе или ради краткотрајног контролисања важних објеката у непријатељској позадини.

Део војне јединице пуковника Каневског. Курска избочина.

Главни задатак војне конфронтације био је да се заузме територија. При томе се није много водило рачуна о штети која се наноси индустријској или пољопривредној инфраструктури. Није имао озбиљнијег значаја ни ниво губитака у људству или број жртава у цивилном становништву. Главно је било победити, а цена те победе није имала већег значаја.

Ратовање Совјетског Савеза је било карактеристично по партизанским методама вођења борбених дејстава. То је, са једне стране, угрожавало немачке комуникације и њихову администрацију на окупираним територијама СССР-а, а са друге је допринело знатно већем броју жртава совјетског цивилног становништва које је углавном имало негативан став према окупатору.

У извиђању су примењивана како ваздухопловна и морнаричка средства, тако и копнени системи за осматрање. Вршени су интензивни упади у непријатељску позадину. Совјетски Савез је за извиђање користио партизанске одреде.

Велики отаџбински рат 1941-1945. Везисти.

Канали којима су преношене команде били су прилично рањиви. То је пре свега важило за копнене телефонске линије, а оне су биле основни канал везе на тактичком нивоу.

У периоду Великог отаџбинског рата обе стране су се уздржале од примене хемијског оружја, иако су имале такву могућност. Треба имати у виду да је у Првом светском рату такво оружје примењивано, између осталог, и на руско-немачком фронту.

Како изгледа рат у 21. веку

Лансирање беспилотне летелице „Орлан 10“ на артиљеријским вежбама Источног војног округа у Приморском крају.

Искуство савремених ратова показује да сада борбена дејства воде мобилне батаљонске тактичке групе, што захтева озбиљну интеракцију и сарадњу не само између родова војске (на пример, између артиљеријских и тенковских јединица), него и између видова армије, пре свега између копнених трупа са једне стране и борбене авијације и зонског система противваздухопловне одбране са друге. Ту усклађеност данас у потпуности имају само оружане снаге Русије и САД. Управо оне су кадре да ратују у реалном времену, што је засновано на коришћењу изузетно широких канала космичке везе.

Данас се осматрање и извиђање већим делом обавља помоћу космичких, ваздухопловних, морнаричких и копнених средстава, пре свега уз коришћење радарских система. У ту сврху се широко примењују беспилотне летелице. Оне се све интензивније користе и за нападе на копнене циљеве. Проширује се пракса примене разноврсних роботизованих система, што омогућава да се битно редукују губици у људству.

Савремени ратови се прилично брзо разбуктавају, тако да је отежано коришћење ресурса мобилизације. Услед те околности су у Русији почеле да се појављују војне јединице високе борбене готовости за које је планирано да се ангажују у борбеним дејствима без претходне мобилизације.

Нуклеарно оружје поред РФ, САД, Кине, Велике Британије и Француске потенцијално могу да примене и Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја. Још је већи списак земаља које имају резерве хемијског и бактериолошког оружја или могу прилично брзо да га створе.

Знатно је измењена и ратна опрема војника на бојном пољу. То више нису само шлемови који су коришћени у Великом отаџбинском рату (данас је то заштитна кацига од полимера и тканине), сада су ту и панцирни прслуци, и, на пример, уређаји за ноћно осматрање уграђени у наочаре, а такође средства за космичку везу и друге савремене комуникације, као и различите врсте стрељачког оружја. Све то омогућава да се доста лако обезбеди артиљеријска, али и авијацијска подршка дејстава на терену. Удобна војна униформа и обућа обезбеђује војнику у 2022. години поуздану заштиту од лоших временских услова.

Шта би било када би се спецназ 21. века нашао на попришту Другог светског рата?

Војници на заједничким стратешким вежбама Белорусије и Русије.

Кад би се јединица савременог спецназа нашла на бојном пољу Другог светског рата, она би успешније решавала тактичке задатке захваљујући доброј војној обуци, добром наоружању и опреми. Али она не би могла у потпуности да искористи свој потенцијал због одсуства канала за космичку везу и друге савремене комуникације. Ранији канали за преношење команди приморали би савремени спецназ да користи воки-токије који су крајње незгодни и тешки (за данашње време). Не би била толико прецизна ни подршка која се борбеним дејствима на терену пружа у виду артиљеријске паљбе, напада јуришне авијације или бомбардера. Са друге стране, добра заштита би омогућила да се смање губици у људству.

Све у свему, савремени руски спецназ је ефикасан само у садашњој армији, која поседује савремена средства за уништавање непријатељске живе силе и технике, а такође широке канале сателитске везе и других комуникација.

Владимир Јевсејев је шеф одељења за евроазијску интеграцију и развој Шангајске организације за сарадњу (ШОС) на Институту за проучавање Заједнице независних држава, доктор техничких наука.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“