По чему се савремено ратовање разликује од борбених дејстава у Другом светском рату?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У Другом светском рату, ако се изузме почетна фаза која је Совјетском Савезу била најтежа, борбена дејства су углавном била позиционог карактера (слабијег интензитета на линији фронта у рововима где су војници заштићени од стрељачког оружја и артиљерије). Тада је за пробој дубоко ешелониране одбране била потребна масовна примена артиљерије, тенкова и авиона. За освајање обале Црног и Балтичког мора коришћени су поморски десанти, док су ваздушне десанте изводиле снаге које нису веће од једног батаљона, и то углавном у диверзантске сврхе или ради краткотрајног контролисања важних објеката у непријатељској позадини.

Главни задатак војне конфронтације био је да се заузме територија. При томе се није много водило рачуна о штети која се наноси индустријској или пољопривредној инфраструктури. Није имао озбиљнијег значаја ни ниво губитака у људству или број жртава у цивилном становништву. Главно је било победити, а цена те победе није имала већег значаја.

Ратовање Совјетског Савеза је било карактеристично по партизанским методама вођења борбених дејстава. То је, са једне стране, угрожавало немачке комуникације и њихову администрацију на окупираним територијама СССР-а, а са друге је допринело знатно већем броју жртава совјетског цивилног становништва које је углавном имало негативан став према окупатору.

У извиђању су примењивана како ваздухопловна и морнаричка средства, тако и копнени системи за осматрање. Вршени су интензивни упади у непријатељску позадину. Совјетски Савез је за извиђање користио партизанске одреде.

Канали којима су преношене команде били су прилично рањиви. То је пре свега важило за копнене телефонске линије, а оне су биле основни канал везе на тактичком нивоу.

У периоду Великог отаџбинског рата обе стране су се уздржале од примене хемијског оружја, иако су имале такву могућност. Треба имати у виду да је у Првом светском рату такво оружје примењивано, између осталог, и на руско-немачком фронту.

Како изгледа рат у 21. веку

Искуство савремених ратова показује да сада борбена дејства воде мобилне батаљонске тактичке групе, што захтева озбиљну интеракцију и сарадњу не само између родова војске (на пример, између артиљеријских и тенковских јединица), него и између видова армије, пре свега између копнених трупа са једне стране и борбене авијације и зонског система противваздухопловне одбране са друге. Ту усклађеност данас у потпуности имају само оружане снаге Русије и САД. Управо оне су кадре да ратују у реалном времену, што је засновано на коришћењу изузетно широких канала космичке везе.

Данас се осматрање и извиђање већим делом обавља помоћу космичких, ваздухопловних, морнаричких и копнених средстава, пре свега уз коришћење радарских система. У ту сврху се широко примењују беспилотне летелице. Оне се све интензивније користе и за нападе на копнене циљеве. Проширује се пракса примене разноврсних роботизованих система, што омогућава да се битно редукују губици у људству.

Савремени ратови се прилично брзо разбуктавају, тако да је отежано коришћење ресурса мобилизације. Услед те околности су у Русији почеле да се појављују војне јединице високе борбене готовости за које је планирано да се ангажују у борбеним дејствима без претходне мобилизације.

Нуклеарно оружје поред РФ, САД, Кине, Велике Британије и Француске потенцијално могу да примене и Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја. Још је већи списак земаља које имају резерве хемијског и бактериолошког оружја или могу прилично брзо да га створе.

Знатно је измењена и ратна опрема војника на бојном пољу. То више нису само шлемови који су коришћени у Великом отаџбинском рату (данас је то заштитна кацига од полимера и тканине), сада су ту и панцирни прслуци, и, на пример, уређаји за ноћно осматрање уграђени у наочаре, а такође средства за космичку везу и друге савремене комуникације, као и различите врсте стрељачког оружја. Све то омогућава да се доста лако обезбеди артиљеријска, али и авијацијска подршка дејстава на терену. Удобна војна униформа и обућа обезбеђује војнику у 2022. години поуздану заштиту од лоших временских услова.

Шта би било када би се спецназ 21. века нашао на попришту Другог светског рата?

Кад би се јединица савременог спецназа нашла на бојном пољу Другог светског рата, она би успешније решавала тактичке задатке захваљујући доброј војној обуци, добром наоружању и опреми. Али она не би могла у потпуности да искористи свој потенцијал због одсуства канала за космичку везу и друге савремене комуникације. Ранији канали за преношење команди приморали би савремени спецназ да користи воки-токије који су крајње незгодни и тешки (за данашње време). Не би била толико прецизна ни подршка која се борбеним дејствима на терену пружа у виду артиљеријске паљбе, напада јуришне авијације или бомбардера. Са друге стране, добра заштита би омогућила да се смање губици у људству.

Све у свему, савремени руски спецназ је ефикасан само у садашњој армији, која поседује савремена средства за уништавање непријатељске живе силе и технике, а такође широке канале сателитске везе и других комуникација.

Владимир Јевсејев је шеф одељења за евроазијску интеграцију и развој Шангајске организације за сарадњу (ШОС) на Институту за проучавање Заједнице независних држава, доктор техничких наука.