Зашто је СССР-у био потребан амерички ловац F-5 у Вијетнаму

Наука и технологија
НИКОЛАЈ ЛИТОВКИН
Зашто уопште нека земља жели да се докопа непријатељског оружја и да га користи „у својој кући“?

За време рата у Вијетнаму совјетска власт је успела да се домогне америчког ловца F-5.

Авион су првобитно заплениле трупе Северног Вијетнама 1975. године, док се налазио у војној бази Бијен Хоа где је била базирана 522. ловачка ескадрила САД. Један од најпознатијих ловаца тога доба предат је Совјетском Савезу у оквиру војне сарадње заједно са другим војним машинама ради такозваног „вредновања“.

Шта су Совјети урадили са њим?

Авион F-5 је био новитет на тржишту оружја и једна од најдоминантнијих „челичних птица“ у том периоду.

Совјетско руководство је организовало низ тестова да провери како ће се МиГ-21 (најновији совјетски авион у то време) показати у ваздушној борби против америчког ловца. Совјети су били веома непријатно изненађени чињеницом да је F-5 победио у свим имитацијама ваздушних борби, те су инжењери дошли до закључка да је бољи од мига.

Сви прикупљени подаци су искоришћени за стварање следећег модела у серији, авиона МиГ-23, чији је задатак био да поврати доминацију у ваздуху.

„Један од циљева војнотехничке обавештајне службе је да заплени непријатељско оружје и да га затим вреднује. Тиме се баве све земље на свету када траже нове технологије и нове врсте оружја. Оне врло пажљиво проверавају има ли неких нових научних открића у заплењеном моделу оружја“, рекао је за портал Russia Beyond Леонид Ивашов, генерал-пуковник у пензији и доктор историјских наука.

Да ли је било обрнутих случајева, да друга страна дође у посед совјетског оружја?

Сличан случај се догодио када је совјетски пилот Виктор Беленко пребегао на Запад у новом ловцу МиГ-25.

„Он је одлучио да побегне из земље и да атерира у Јапану на потпуно новом ловцу МиГ-25. Чим су Американци дошли у посед авиона, расклопили су га да провере легуре које су коришћене и сазнају како је направљен најбржи и ’најокретнији’ ловац тога доба“, истакао је експерт.

Према његовим речима, таквих случајева је било и када су стране армије ушле у Немачку 1945. године. Савезници су после Другог светског рата запленили технологије FAU-2, прве балистичке ракете у свету, као и шеме најнапреднијег тенковског оклопа и мотора, а уједно и технологије које омогућавају стварање атомске бомбе.

„Једном сам разговарао са бившим шефом ЦИА, и он ми је рекао да су Американци завидели Совјетском Савезу због компјутера који су коришћени у Бајконуру током 1960-их и 1970-их. Њихова обавештајна служба је у оно време уложила много напора да дође у посед тих технологија, али није рекао да ли им је то пошло за руком“, истакао је Ивашов.

Које страно оружје би војни стручњаци данас хтели да имају?

Русија је почетком 2010-их желела да има технологије беспилотних летелица па је куповала различите врсте дронова од Израела. Касније су те технологије искоришћене у савременим дроновима „Охотник“ и „Орион“ (овде сазнајте све о тим „птичицама“). И данас су технологије беспилотних летелица оно што је Русији најпотребније.

„Са друге стране, Американци желе да схвате наше хиперзвучне ракетне технологије и наша средства за радиоелектронску борбу. Простије речено, хтели би да знају како то ми још увек успевамо да ’заслепимо’ њихове рачунарске и навигацијске системе у сукобима у Сирији“, додао је Ивашов.