Хоће ли животиње руског Севера опстати у климатским променама?

31. октобар 2018. Бели медведи траже храну на депонији смећа у близини села Белушја Губа на архипелагу Нова Земља, у строго контролисаној војној зони, где је у фебруару у селу проглашено ванредно стање након упада медведа у куће и јавне зграде.

31. октобар 2018. Бели медведи траже храну на депонији смећа у близини села Белушја Губа на архипелагу Нова Земља, у строго контролисаној војној зони, где је у фебруару у селу проглашено ванредно стање након упада медведа у куће и јавне зграде.

Alexander GRIR/AFP
Промена климе се дотакла и људског рода и животињских врста, али су дивље животиње руског Арктика у том погледу најрањивије.

Русија се загрева 2,5 пута брже од других делова наше планете. Топи се пермафрост (вечно смрзнуто тло), чешћи су шумски пожари, поплаве и велике врућине (према подацима Центра за хидрометеоролошка истраживања Русије). Климатске промене се већ одражавају на здравље и благостање грађана Русије. Поготову су угрожене животиње на огромним руским пространствима које већ одавно пате, нарочито на Арктику, где се нетакнута природа још брже загрева.

Животна станишта се брже мењају него што животиње могу да се прилагоде

Санте леда са Острва Врангеља, Светске баштине УНЕСК-а, Острво Врангељ, Далекоисточни федерални округ, Русија.

Генерално се станишта мењају брже него што се животињске врсте могу прилагодити тим променама, каже Павел Кулемејев, научни сарадник националног парка „Острво Врангеља“. Врсте адаптиране за опстанак у веома специфичним и ограниченим условима (стенобионти, говорећи научним језиком) не подносе веће осцилације животних услова у природној средини, па према томе не могу да се прилагоде условима средине који се мењају тако брзо.

Такође, треба имати у виду да промена климе не утиче само на поједине организме него на екосистем у целини, што значи да последице промена могу бити индиректне, на пример путем нарушавања извора исхране животиња.

Недовољно леда за беле медведе и моржеве

Моржеви се у групама одмарају на леденим сантама које плове. Острво Врангељ.

„Услед загревања планете многе врсте се повлаче даље на север. У тој ситуацији животиње из тундре и поларних подручја немају куд даље да оду. Бели медведи ће то први осетити јер они лове фоке на сантама леда. Смањује се површина ледених санти, а самим тим и број фока, па страдају и медведи који су на врху ланца исхране. И иначе, крупне грабљиве звери спадају међу најугроженије врсте“, каже Борис Шефтељ, старији научни сарадник Института за екологију и еволуцију „Северцов“ Руске академије наука.

Многи су већ видели потресан видео-снимак белог медведа исцрпљеног од глади како лута по бесплодном, сувом терену, у последњем очајничком покушају да пронађе храну.

Проблем није чак толико у количини леда који се задржава током летњих месеци колико у брзини којом се лед повлачи према Северном полу. „Ако се повуче превише брзо медведи не стигну да схвате у ком правцу се он повлачи да би се и сами кретали на ту страну, и онда остану на обали, или што је још горе, на острву“, објашњава доктор Алексеј Кокорин, руководилац Климатског и енергетског програма Светске фондације за природу (WWF) Русије.

Бели медвед (Ursus maritimus) шета по леду у близини Острва Врангеља.

Поред тога, услед промене леденог покривача медведи су остали без места за одмор и принуђени су да више енергије троше у лову. Скотне женке морају да преваљују велика растојања до својих брлога. Приликом отапања снега може доћи до промене температуре у брлогу и то подстиче медведицу да прерано изађе из брлога са младунцима који затим угину на хладноћи.

Све мања количина леда је проблем и за моржеве, поготово када је реч о леду који је везан за копно, јер се ту они обично одмарају. Због тога моржеви мењају локације својих колонија, а то значи да ће им потрага за храном бити отежана и да ће бели медведи лакше ловити њихове младунце.

Медведи против људи: Опасност од конфликта

31. октобар 2018. Бели медведи траже храну на депонији смећа у селу Белушја Губа на архипелагу Нова Земља где је у фебруару проглашено ванредно стање због упада медведа у куће и јавне зграде. Међународни дан белих медведа обележава се 27. фебруара.

Када остану на копну медведи губе основни извор хране , а то је већ озбиљна опасност јер може доћи до конфликта између човека и дивље природе. Када медведи не могу да лове на морском леду они су изгладнели и траже храну на копну, а копно је место где живе људи. Кокорин подсећа на инцидент који се догодио 2019. године на Новој Земљи (архипелаг у Северном леденом океану) када је преко 50 медведа дошло у војни камп јер нису имали где другде да оду.

У тим случајевима бели медведи углавном траже отпатке хране које човек баци, али у екстремнијим ситуацијама нападају псе, па чак и људе. То је непосредна опасност по медведа јер ће га људи у том случају највероватније одстрелити, а и за људе јер могу постати храна медведу. Слични инциденти су учестали за протеклих 15 година. (Срећом, у већини арктичких региона Русије постоје специјалне „медвеђе патроле“). Кулемејев упозорава да ће такви случајеви бити све чешћи с обзиром на све бржи темпо развоја Арктика, као и на то да најчешће људи сами провоцирају животиње да их нападну јер занемарују важећа правила безбедности.

Зашто младунци популације фока из Белог мора не преживе први месец?

Архангелска област, Бело море. Фоке на леду.

Озбиљно су угрожене и фоке које живе у Белом мору. Женка се обично окоти у априлу када углавном још увек има леда а нема кише. Сада се међутим лед топи раније и кише долазе раније. Први месец живота је одлучујући за младунце. Они долазе на свет са прилично дебелим крзном али оно још увек није довољно отпорно на влагу да би могли издржати хладноћу. Због тога им се организам превише охлади кад пада киша, и они угину. Масовна смрт младунаца фока све је чешћа појава, што значи да је и знатно већа вероватноћа колапса њихове популације.

И пре климатских промена озбиљан проблем су представљале ловокрадице али је он решен захваљујући све мањој потражњи за капама од белог крзна фоке. Такође, поред станишта фока су пролазили бродови али су власти Архангелска обуставиле пловидбу близу тих локација.

Трава арктичког ирваса закована под ледом

Полуострво Јамал, Сибир, 10. март 2011. Крдо ирваса у тундри, у близини Ненецког насеобине.

У децембру 2020. године после зимских киша наступили су дуготрајни периоди екстремне хладноће на полуострву Јамал услед чега је угинуло на хиљаде арктичких ирваса. У неуобичајеним временским условима (насталим вероватно у вези са климатским променама) изнад лишајева се ухватио лед дебео и по 3 центиметра. Ирваси нису могли да дођу до хране на својим зимским пашњацима. Копита угинулих ирваса била су доста искрзана јер су очајнички покушавали да се докопају хране.

На миграционе процесе великог тајмирског стада које настањује најсевернију ивицу руског копна утицао је пораст температуре као и деловање човека. Сада су миграције ирваса опасније јер они морају да препливавају реке на којима се лед прерано отопио. Многи младунци ирваса не могу да преживе такве сложене услове.

Хоће ли опстати?

Бели медведи: Могу ли животиње као што су бели медведи да се адаптирају на животну средину која се брзо мења? На то питање научници нуде различите одговоре. По мишљењу Кумељејева број угрожених врста ионако није велики (а у појединим случајевима је и критично мали) тако да се оне вероватно неће адаптирати.

Бели медвед стоји на леду у Арктичком океану. Када зими има мање леда у Арктичком кругу бели медведи траже храну на обали, што изазива страх код људи који живе на северу Русије. 14. август 2015.

Кокорин, међутим, сматра да није све тако црно када је реч о већини угрожених врста. У погледу белих медведа он каже да чак и најпесимистичније прогнозе говоре у прилог томе да ће ова величанствена животиња опстати ако људи примене сва расположива средства како би спречили да медведи улазе у насеља (ако не бацају храну и не покушавају да заплаше животиње јаким пуцњевима), јер је то њихов најважнији метод прилагођавања климатским променама. Број белих медведа ће се вероватно смањити али ће их ипак бити довољно за одржавање здраве популације која ће „радовати наше унуке и њихову децу“, каже Кокорин.

Моржеви: Што се тиче моржева треба пажљиво да пратимо сваку њихову нову насеобину и да схватимо које проблеме моржеви могу имати на новом месту, те да их покушамо одвратити од стварања насеобине тамо где ће их угрожавати бели медведи, на пример, ако праве буку. Наравно, ми не треба превише да се мешамо у природу – то треба радити само уколико број моржева почне критично да се смањује.

Руска Федерација, Аутономна покрајина Чукотка, Острво Врангелља. Младунче пацифичког моржа.

Арктички ирвас ће највероватније опстати тако што ће променити своје миграционе моделе, каже Кокорин. На појединим местима ће они променити своје миграционе моделе у пролеће и јесен, док ће на другим местима, где се клима мења брже и радикалније, ти миграциони модели бити промењени и зими. Када дође до вансезонског топљења леда или замрзавања тла људи могу да помогну ирвасима и да уместо њих пробијају лед одговарајућим алатом. Светска фондација за (WWF) Русије је експериментално помагала младунцима који су тек дошли на свет да пређу реку и у томе је постигла одређени успех.

Ово велико крдо ирваса припада Ненцима, народу који живи на Далеком северу Русије дуж Арктичког океана и користе ирвасе за транспорт и за храну.

Фоке из Белог мора: Оне неће опстати ако климатски услови наставе да се мењају, сматра Кокорин. Једини избор који ће оне имати јесте да мигрирају у Баренцово море (другим речима, више их неће бити у Белом мору) или ће људи за њих морати да праве вештачка ледена острва.

Усамљено младунче гренландске фоке на леду.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“