Које авионе ће Русија користити уместо Боинга и Ербаса?

МС-21-300

МС-21-300

Дмитриј Терехов (CC BY-SA 2.0)
Руске авио-компаније се суочавају са највећом кризом која их је задесила у новије време и траже све могуће начине да нађу замену европским и америчким авионима.

Boeing и Airbus су почетком марта повукли своје авионе које су руске компаније унајмиле, и уједно су обуставили техничко опслуживање тих машина. Због тога сада није у функцији око 80% летелица цивилне авијације у Русији. Ти авиони стоје у хангарима.

У овом тренутку Русија има око 1.300 путничких авиона свих величина (за кратке, средње и дуге линије), а од тога 824 летелице припадају компанијама Airbus и Boeing.

Како ће се Русија и њене компаније извући из ове ситуације и које авионе ће Руси сада да користе?

Ситуација без преседана

Путнички авион Airbus A320 компаније „S7 Airlines“.

Ситуација у којој се нашла Русија после забране коришћења авиона компанија Airbus и Boeing у савременом свету практично нема преседана, тако да не постоји ни спреман и брз одговор на ово питање. Нешто слично се догодило у Ирану после исламске револуције 1979. године, када се земља нашла под тешким америчким санкцијама. Али чак је и Иран успео да сачува какву-такву ваздухопловну флоту коју још увек користи. Русија је у бољој ситуацији јер има искуство производње војних и путничких авиона у совјетском периоду. Међутим, у овом тренутку она нема на располагању значајан број спремних летелица искључиво домаће производње (поготово за летове на дугим релацијама). Да би се оне појавиле потребно је да прође од једне до три године, и то према оптимистичним прогнозама.

Олакшавајућа околност за руске цивилне авионске компаније састоји се у чињеници да је потражња за њиховим услугама драстично опала још у време пандемије. Грађани Русије већ две године не могу слободно да путују по свету. Сада ће због уведених западних санкција велики број уобичајених дестинација и даље бити затворен. То је, поред пада курса рубље, још један фактор који знатно умањује потребу грађана Русије за летовима у иностранство. У овом тренутку и даље постоји велика потражња за летовима унутар Русије. Ту се, додуше, у многим правцима уместо авионских летова лако може користити железница, која је у Русији веома развијена и покрива скоро целу територију земље.

Па ипак, Русија има огромну територију, многи велики градови су удаљени хиљадама километара једни од других, тако да ће, наравно, увек бити потребе и за авионским саобраћајем, као и за летовима у тешко доступна удаљена насеља.

Како „Росавиация“ планира да се извуче из ове ситуације?

Boeing 747 компаније „Трансаэро“.

По речима експерата, постоји само један краткорочни излаз из новонастале ситуације, а то је да се наставе летови авионима Boeing и Airbus унутар Русије, и да се напоредо са тим покрене процес оживљавања домаће производње авиона.

„Ми у земљи имамо мноштво центара за сервисирање које су сертификовали Boeing и Airbus, и који сами могу технички да опслужују ове авионе без посредника са стране. Највећи проблем су делови. Сада авионске компаније и центри за сервисирање траже начине за набавку делова преко трећих земаља (Индија, Турска, итд). Ако добијемо резервне делове, моћи ћемо да користимо те авионе на територији Русије“, додао је Власов.

По његовим речима, „Росавиация“ је већ прописала овај корак као једино могуће решење у новонасталој ситуацији и доставила је своје предлоге руској влади.

„Авиони и даље лете, јер нема избора. Дуго ће бити да чекамо сопствене летелице. Такав потез ће нашој авијацији омогућити да издржи годину-две“, закључио је експерт.

Може ли Русија да уведе домаће авионе уместо страних?

Склапање МС-21-300 у фабрици авиона корпорације „Иркут“.

Русија ће покушавати да се извуче из ситуације тако што ће по хитном поступку покренути производњу домаћих авиона.

Ствари не стоје тако лоше када је реч о авионима кратког и средњег долета.

„Регионалне линије (до 3.000 километара) покриваће руски авиони SSJ-100. Ми можемо додатно да производимо тридесетак авиона годишње. Али и ту постоје нијансе. За моторе и електронику на тим авионима користе се француске компоненте“, рекао је Алексеј Власов, експерт у области безбедности летова.

Он је истакао да Русија засада нема мотор за путничке авионе кратког и средњег долета који би се састојао искључиво од домаћих компоненти, и за стварање таквог мотора ће бити потребно време.

„Ради се на новом мотору ПД-8, али он још није тестиран. Већ имамо пројекат који је прилично одмакао, али ће нам требати најмање три године пре него што се заврши тестирање и добијање сертификата, после чега почиње серијска производња“, додао је експерт.

По његовим речима, првих неколико авиона за средње линије путничког саобраћаја (долета 6.000 километара) МС-21 појавиће се већ крајем ове године.

МС-21-300 на аеродрому Раменское спреман за сертификационе тестове

Према процени Јурија Сљусарја, шефа корпорације ОАК, коју је он изнео пре садашњих догађаја, планирано је да се до 2025. године достигне темпо у коме ће се годишње производити 36 авиона МС-21, а до 2025. ће се производња повећати на 72 летелице годишње. Међутим, у текућим условима ти планови могу бити преиспитани у корист брже производње и веће количине.

Поред тога, Русија има могућност да обнови производњу совјетских авиона средњег долета Ту-204, Ту-214. Они би имали моторе ПС-90А који се већ производе. Међутим, стручњаци сматрају да би то обнављање производње захтевало више труда и времена него организација производње делова и склопова за МС-21.

„Може се говорити о производњи Ту-204 и Ту-214, али не знам колико је то актуелно и реално изводљиво. Ту би требало да се уради опрема и покрене производња“, истакао је стручњак за безбедност летова.

Стручњаци сумњају и у сврсисходност покретања производње новог авиона дугог долета Ил-96-400. „Вороњешка фабрика је спремна да их производи“, истакао је Власов. Русији, међутим, не треба много таквих авиона, а цена њихове производње је веома висока и тешко да би то било исплативо.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“