Колико је опасно летети у Русији авионом?

Путнички авион Сухој Суперџет 100.

Јевгениј Одиноков/Sputnik
Авионске несреће се ретко догађају, али када се догоде то је ударна вест у свим медијима широм света. У Русији је, нажалост, ове године било доста таквих случајева.

Од трагедије авиона Сухој Суперџет 100 до принудног слетања у кукурузно поље где, срећом, нико није погинуо, слични инциденти не уливају много поверења у руско цивилно ваздухопловство. Па ипак, да ли заиста треба избегавати руске авионске компаније?

Има ли разлога за забринутост?

Према статистици, лет авионом је најбезбеднија врста превоза. Број озбиљних несрећа је крајње мали у поређењу са укупним бројем летова. На пример, 2018. године је у свету било 46,1 милион успешних летова у којима је превезено 4,4 милијарде путника, саопштава Међународна асоцијација за ваздушни превоз (ИАТА) и догодило се 11 несрећа у којима су погинуле 523 особе (путника и чланова посаде). Број жртава јесте био већи него 2017. године, када је било само 6 смртоносних несрећа (што је рекордно низак број), али и бројке из 2018. године још увек значе да „у просеку један путник може да лети 16.581 године сваког дана по једном пре него што се догоди несрећа у којој сви у авиону изгубе живот“.

Када је реч о Русији, 2018. године су авио-компаније ове земље превезле 116,1 милион путника што је за 10,7% више него 2017. године према подацима Међудржавног авијационог комитета (МАК), а регистрована су 42 инцидента од којих су 22 несреће са људским жртвама где је живот изгубило 128 особа.

Ове бројке су на први поглед у контрадикторности са подацима које износи ИАТА, али судећи по извештају Међудржавног авијационог комитета ту су убројани инциденти свих врста летелица у цивилној авијацији (укључујући лаке и тешке авионе и хеликоптере) и све врсте летова (редовни и нередовни путнички летови, као и „друге врсте летова“). Са друге стране ИАТА није у своју статистику уврстила несреће у војним, службеним или пословним операцијама, у вежбовним летовима, техничком опслуживању или пробним летовима. Поред тога, њена статистика подразумева само несреће турбомлазних авиона са сертификованом максималном полетном масом од најмање 5.700 кг.

„Кључни актери на руском тржишту авионских услуга већ дуги низ година тесно сарађују са међународним партнерима и део су глобалних алијанси, те би стога било погрешно говорити да је ниво безбедности летова у Русији нижи него у Европи“, каже Дмитриј Иногородски, експерт Московског међународног финансијског центра. На пример, компаније „Аэрофлот“ и S7 чланице су алијанси Skyteam и Oneworld, и у својим флотама поседују авионе Airbus и Boeing.

„Штавише, наше авионске компаније добијају престижне европске награде, а наши стручњаци за техничко опслуживање и наши пилоти високо су цењени у иностранству“, додаје он.

Колико инцидената се догодило у Русији за протеклих 10 година?

Година / сви инциденти / фатални инциденти / трагедије

  • 2009. / 24 / 14 / 61
  • 2010. / 24 / 11 / 34
  • 2011. / 38 / 22 / 139
  • 2012. / 40 / 25 / 104
  • 2013. / 29 / 13 / 93
  • 2014. / 38 / 22 / 70
  • 2015. / 41 / 20 / 60
  • 2016. / 52 / 23 / 59
  • 2017. / 39 / 20 / 51
  • 2018. / 42 / 22 / 128

Извор: Међудржавни авијациони комитет (МАК)

Ако се Русија упореди са Америком?

Чак и ако ове бројке не стварају изразито мрачну представу о руској авијацији, увек има простора да се та слика додатно улепша или додатно поквари. У Мрежи за безбедност ваздухопловства (Aviation Safety Network, ASN), тј. на сајту Фонда за безбедност летова (Flight Safety Foundation) који прати авионске инциденте, Русија је друга на ранг-листи 25 најгорих региона на свету по броју инцидената са леталним исходом, почев од 1945. године до данашњег дана. У том периоду се у овој земљи догодило 525 инцидената који су однели укупно 8.453 живота. Веће бројке су забележене само у САД где је у истом периоду било 846 инцидената и 10.792 жртве.

Међутим, с обзиром на већи проток путника у САД било би погрешно стављати Америку у исти кош са Русијом, јер је, према подацима Светске банке, 2017. године у САД превезено 849,4 милиона путника, а у Русији 105 милиона путника.

Проблеми

Русија је као највећа земља на свету принуђена да решава проблем великих растојања која у унутрашњем саобраћају авиони преваљују, често у екстремним временским условима. Али, ни то није све. Иногородски сматра да је разлог пораста авионских несрећа везан за повећање броја летова и путника. Аерофлот саопштава да је у првом полугођу 2019. године превезао 17,8 милиона путника, што је за 9,7% више него у истом периоду претходне године, док ИАТА прогнозира да ће 2037. године у свету бити удвостручен укупан број путника у односу на садашњу ситуацију, што значи да ће их тада бити 8,2 милијарде.

Проблем у Русији је и недостатак квалификованих пилота, сматра Генадиј Николајев, експерт Академије за финансије и инвестициони менаџмент. „Искусни професионалци често бирају посао у страним компанијама, не само због малих плата (које су мале чак и у највећој руској авио-компанији ’Аэрофлот’) него и због крајње тешких услова рада, када пилоти морају да лете и по два пута на дан. Већина недавних несрећа могла је бити избегнута да је авионом управљао искусни пилот“, сматра он.

Ужасан је податак да је према процени Међудржавног авијационог комитета људски фактор био узрок 75% смртоносних инцидената у постсовјетским земљама.

Још је тежа ситуација у малим авионским компанијама које немају довољно средстава за комплетну обуку својих пилота. „Нема свака компанија сопствену опрему за симулацију лета јер та опрема може да кошта као и прави авион. Због тога ове компаније треба да шаљу своје пилоте у центре за обуку у различитим деловима земље“, истиче Николајев, и додаје да власт предузима кораке у правцу решавања овог проблема.

И заиста, у августу је Министарство за сабраћај сугерисало влади да увећа финансирање обуке руских пилота, тј. да се уместо садашњих 600.000 рубаља годишње (8.985 долара) за тренинг једног пилота издваја 4 милијарде рубаља годишње (59,9 милиона долара), и још 450 милиона рубаља (4,7 милиона долара) за храну и униформу.

Поред тога, након несреће са авионом Sukhoi Superjet 100 (чији је званичан узрок био људски фактор), министарство је предложило да се организује обука пилота специјално за SSJ100 у пилотским школама и да се у та училишта врате војне катедре.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“