Зашто Руси аплаудирају у авионима?

Руси имају много необичних навика, једна од њих је рецимо да најмање два пута прослављају Нову годину, да честитају једни другима туширање или бањање у парном купатилу, да пуше испод знака на коме пише „Забрањено пушење“, или да једу сладолед усред зиме. Исто тако је велика вероватноћа да ће Руси поздравити слетање авиона.

Наравно, нису Руси једини који то чине. Али за разлику од просечних Европљана који аплаудирају после тешког лета или проблематичног, али срећног слетања, просечни Рус аплаудира у сваком случају.

Тај обичај делује помало чудно, па чак и откачено. Поједини људи се питају: „Зашто се то ради? Нико не аплаудира возачу аутобуса када стигне на одредиште. У чему је разлика?“

Прва претпоставка: Обичај је преузет са Запада

Прво што ће рећи пилоти цивилних авиона је да „нису Руси научили цео свет да аплаудира, Запад је то почео први да ради“. Руси су масовно почели да одлазе у иностранство тек када је скинута „гвоздена завеса“, током 1990-их. Тада су они видели Европљане како аплаузом поздрављају слетање (Италијани су први осумњичени) и одмах су и они почели то да чине.

Многи Европљани су у међувремену већ у великој мери одбацили тај обичај и аплаудирају само када авион слети у тешким условима. А Руси и даље аплаудирају чак и после лаког лета. Они то раде као што у ресторану кажу „хвала“.

При томе и не размишљају да пилоти и не чују аплауз јер их блиндирана врата одвајају од путничког дела авиона.

Друга претпоставка: Људи су под стресом

Руси су помало склони страху од летења. Поред тога, они су често под стресом, тако да је аплауз начин да се њега ослободе, сматра психолог Татјана Волкова – она ради са људима који имају страх од летења. „То се потврђује чињеницом да најчешће аплаудирају они који путују чартер летовима. Те летове најчешће користе људи који одлазе на одмор једном или два пута годишње, тако да су под мало већим стресом за време летења јер нису на то навикли“, каже она.

Не треба можда ни помињати да у скоро сваком авиону постоји бар један „навијач“ који први почиње да аплаудира. Можда је само он под стресом.

Трећа претпоставка: Доступност информација о авионским несрећама

Може бити да се осетљиви Руси тешко опорављају од шока који изазивају авионске несреће. До краја 1980-их и почетка 1990-их те информације нису биле толико доступне као данас. Преношене су само преко телевизије или у новинама. О многим трагедијама медији нису ни саопштавали. Слобода говора је показала Русима и тамну страну путовања авионом, тако да се многи после лета радују што су остали живи.

Према статистици саобраћајних несрећа авиони су најбезбеднији превоз, али већина Руса и даље по могућству и даље бира неку другу врсту превоза. Око 69% грађана Русије уопште нису путовали авионом у протекле две-три године (подаци из 2016).

Четврта претпоставка: Криви су филмови

Совјетско-италијански филм „Невероватни доживљаји Италијана у Русији“, снимљен је 1974. године и био је хит у СССР-у. Многи гледаоци су запамтили урнебесну сцену у којој се авион спушта на обичан пут, а чувене речи „Браво за руског пилота“, понекад путници гласно изговарају када авион слети.

Пета претпоставка: За све је крив руски менталитет

Руски менталитет може бити узрок. „Ми волимо да обележавамо чак и ситне догађаје, док Европљани доживљавају летове као рутинску ствар“, сматрају поједини путници.

Типични Рус сматра да је безбедан чим авион додирне земљу, а не за време лета, и одмах устаје да дохвати пртљаг и спреми се за излазак, иако авион још није стао.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој „Russia Beyond” одговара на најпопуларнија питања везана за Русију

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!