Нарвал – морски једнорог са Арктика

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Верујете ли да постоје једнорози? У хладним водама Северног леденог океана живи нарвал, крајње ретка морска животиња са дугачким рогом – једина такве врсте у свету.

Пола тоне сала за очување телесне топлоте

Нарвали су огромне животиње. Тело им може бити дугачко 4,5 метара и тешко 1,5 тона, с тим што трећину чине наслаге сала. Али то нарвалима нимало не смета. Они живе у Северном леденом океану усред арктичког леда и сало им чува телесну топлоту.

Рог од зуба

Нарвал (Monodon monoceros), Бафинова земља, Нунавут, Канада.

Todd Mintz Photography/Legion Media

За нарвале је специфичан дугачак рог (имају га додуше, само мужјаци). Ове животиње немају доње зубе, а од горњих имају само два, и један од та два се временом развија у ову кљову. Понекад је дугачак и по 3 метра.

Тај рог је врло чврст и еластичан, али ако се поломи на том месту се формира нешто попут коштаног ткива да би се заштитили нервни завршеци. 

Чему служи овај „рог“? Мишљења научника су подељена. Једни сматрају да се нарвал кљовом штити од грабљиваца, други да њоме пробија дебео слој леда у океану, а трећи да помоћу нервних завршетака одређује температуру воде.

И наравно, рог помаже мужјаку да привуче женку. Можда је то и најважније?

Једини на свету

У јуну 2019, током извиђања из ваздуха, истраживачи су снимили 30 јединки нарвала у северном делу архипелага Земља Фрање Јосифа.

Газпром нефть (CC BY-SA 4.0)

Нарвали су сисари из реда китова. Они су једини представници своје породице. Назив по свему судећи потиче од исландских речи nar (леш) и hval (кит). Звучи помало језиво, али се заправо ради о специфичној боји коже – она је бледосива са тамним флекама.

Па ипак, научници су 1990. године пронашли хибрид нарвала и белуге.

„Нарвалски језик“

Нарвали живе у мањим групама које можда нису у сродству. Међусобно комуницирају тако што испуштају јединствене звуке. Једни личе на уздахе, други на пуцкетање, трећи на вриштање. Заједно лове ситну рибу или мекушце и притом размењују различите звуке. Посебно је занимљиво што свако јато има сопствени „дијалекат“, и не зна се да ли друга јата то разумеју.

Веома их је мало и не зна се тачан број

Нарвал, Бафиново острво, Нунавут, Канада.

Legion Media

Нарвали живе у тако далеким и тако хладним деловима океана да њихово проучавање представља за научнике прилично велики проблем. Виђени су на подручју архипелага Земља Фрање Јосифа, код Шпицбергена и близу Гренланда. Било је такође случајева миграције нарвала везаних за кретање плутајућег леда, па су ове животиње примећене и близу обала Велике Британије. Па ипак, њихово станиште су најсеверније области Арктика, које су много хладне и ненасељене. Научници сматрају да у свету може бити око 40.000-50.000 нарвала, али су то само приближне бројке.

Уписан је у Црвену књигу

Нарвал има природне непријатеље. То су бели медведи и моржеви. Популација, међутим, највише страда због човека. У појединим културама се сматра да нарвалов рог лечи скоро све болести, што је, наравно, обична легенда. Поред тога, од кљове се праве сувенири.

Нарвалов рог (кљова)

Legion Media

У заточеништву не могу да опстану, али у дивљини живе и по 50 година.

Због тога су уписани у међународну Црвену књигу као врста која је близу одумирања. У Русији је потпуно забрањен лов на нарвале.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!