Направљен је пре Курске битке (1943) специјално за уништавање тенкова и друге непријатељске технике. Међутим, авион није оставио снажан утисак ни на кога иако је имао леп профил, па је завршио у старом гвожђу.
Дмитриј Лудвигович Томашевич био је главни конструктор ловца Поликарпов И-180.
Дмитриј Лудвигович Томашевич
Public domainНажалост, прототип перспективног ловца се срушио и тада је у њему погинуо Стаљинов љубимац, пробни пилот Валериј Чкалов.
Поликарпов И-180-3, трећи прототип, лето 1940.
Архив Кабинета ПоликарповаТомашевич је после трагедије ухапшен 1939. године и смештен у специјални затвор под надзором Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД), где је помагао Андреју Тупољеву у пројектовању авиона Ту-2.
Склапање прототипа 103 (будућег Ту-2) у хали Централног конструкторског бироа 29, 1940.
Public domainУ августу 1941. године Томашевич је евакусан у Сибир, у град Омск, где је руководио сопственим конструкторским бироом. Надахнут успехом двокрилног авиона Поликарпов По-2 као ноћног јуришног авиона, Томашевич је добио дозволу да пројектује и направи једноставан авион за исту врсту мисија и по истој цени, с тим да буде знатно јачи од Поликарпова По-2.
Екипа пилота поред По-2, 1935.
Franco Folini (CC BY-SA 2.0)Нови авион је био нискокрилни са непокретним задњим точком стајног трапа, направљеним од дрвета, са рамом од боровог дрвета опшивеног брезовом шперплочом.
Детаљ носног дела трупа „Пегаза“.
Public domainПилот је седео у отвореној кабини са оклопом од меког челика отпорног на метке калибра 12,7 мм.
Снимак екрана
https://www.youtube.com/watch?v=57hq4YEvjOAИмао је два мотора М-11Ф, А. Д. Швецова (исти мотор је користио и По-2), а од оружја два топа калибра 23 мм и тешки митраљез у носном делу трупа, уз могућност да уместо топа носи бомбе од 500 кг. На прототипу „Пегас 01“ тестирано је опционо једнократно горње крило.
Снимак екрана
https://www.youtube.com/watch?v=57hq4YEvjOAПрви прототип „Пегас 01“ је први пут полетео крајем 1942. године. Испоставило се да је превише тежак и нема довољну снагу, мада је управљање авионом било прихватљиво.
Било је планирано да се један прототип тестира на Курском фронту, али се испоставило да то није практично решење због велике удаљености Омска од линије фронта, па се после четвртог прототипа одустало од даљег развоја овог модела.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу