Како је летео прототип јуришног авиона „Томашевич Пегас“ (ВИДЕО)

Наука и технологија
НИКИТА ПЕТРОВ
Томашевич Пегас (или „Пегас“) је биo прототип совјетског јуришног авиона у време Другог светског рата који никада није пуштен у серијску производњу.

Направљен је пре Курске битке (1943) специјално за уништавање тенкова и друге непријатељске технике. Међутим, авион није оставио снажан утисак ни на кога иако је имао леп профил, па је завршио у старом гвожђу.

У раскораку са светлом будућношћу

Дмитриј Лудвигович Томашевич био је главни конструктор ловца Поликарпов И-180.

Нажалост, прототип перспективног ловца се срушио и тада је у њему погинуо Стаљинов љубимац, пробни пилот Валериј Чкалов.

Томашевич је после трагедије ухапшен 1939. године и смештен у специјални затвор под надзором Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД), где је помагао Андреју Тупољеву у пројектовању авиона Ту-2.

За исте паре, али једноставније и боље

У августу 1941. године Томашевич је евакусан у Сибир, у град Омск, где је руководио сопственим конструкторским бироом. Надахнут успехом двокрилног авиона Поликарпов По-2 као ноћног јуришног авиона, Томашевич је добио дозволу да пројектује и направи једноставан авион за исту врсту мисија и по истој цени, с тим да буде знатно јачи од Поликарпова По-2.

Нови авион је био нискокрилни са непокретним задњим точком стајног трапа, направљеним од дрвета, са рамом од боровог дрвета опшивеног брезовом шперплочом.

Пилот је седео у отвореној кабини са оклопом од меког челика отпорног на метке калибра 12,7 мм.

Имао је два мотора М-11Ф, А. Д. Швецова (исти мотор је користио и По-2), а од оружја два топа калибра 23 мм и тешки митраљез у носном делу трупа, уз могућност да уместо топа носи бомбе од 500 кг. На прототипу „Пегас 01“ тестирано је опционо једнократно горње крило.

Први прототип „Пегас 01“ је први пут полетео крајем 1942. године. Испоставило се да је превише тежак и нема довољну снагу, мада је управљање авионом било прихватљиво.

Било је планирано да се један прототип тестира на Курском фронту, али се испоставило да то није практично решење због велике удаљености Омска од линије фронта, па се после четвртог прототипа одустало од даљег развоја овог модела.