Маријански ров је океански ров (топографска депресија на морском дну) на западу Тихог океана у близини Маријанских острва. По облику подсећа на полумесец, а дуг је 2,5 хиљаде километара. Управо на овом месту налази се најдубља позната тачка светског океана, која је добила назив Челенџеров бездан (по хидрографском броду који је открио ров).
Док је просечна дубина Тихог океана 4 километра, у Маријанском рову она достиже 11 километара. Притисак воде код дна тамо је 1.100 атмосфера, што је преко 1.100 пута више од нормалног атмосферског притиска на површини воде. Ово место је слабије истражено од тамне стране Месеца, а посетило га је мање људи него што је летело у свемир. Међутим, управо због своје недостижности Маријански ров је постао још један изазов за човечаство. Колико је дубок? И може ли на таквој дубини опстати живот? То су била кључна питања.
Маријански ров је први пут открила британска експедиција 1875. година. Тада је корвета „Челенџер“ помоћу дубинометра утврдила дубину од 8.367 метара. Узорак тла био је таман вулкански песак, а измерена температура воде није прелазила 1 степен. Сви инструменти спуштени у дубину заједно са дубинометром извађени су поломљени или оштећени услед огромног притиска. Ова дубина у то доба није била највећа на свету.
Генерално је читав свет тада био захваћен потрагом за „најдубљим дном“ планете, организујући крстарења кроз све познате океанске ровове. Годину дана раније брод „Тускарора“ пронашао је тачку североисточно од Токија дубоку 8.513 метара.
Следећи ко је покушао да пронађе најдубљу тачку у Маријанском рову био је амерички брод „Неро“ (који се бавио постављањем каблова) 1899. године. Он је измерио 9.636 метара у рову у близини Гвама, највећег Маријанског острва. Међутим, мерење дубинометром подразумева бројне грешке као што су грешка због наклона, деформација материјала, истезања сајле и сл.
Више од 30 година касније јапански бродови „Мансуи“, „Косуи“ и „Јодо“ су помоћу навигационих сонора „напипали“ ново дно – скоро 200 метра дубље од претходног – 9.814. метара. Ипак, чинило се да то није крај.
Челенџер 2
Јавно власништво1951. године штафету је преузео нови хидрографски брод „Челенџер“ (који је наследио назив напред споменуте корвете). Он је помоћу сајли измерио 10.830 метара. Био је то апсолутни рекорд. Дубина је била импресивна. То је више од висине највише планине на планети – Монт Евереста (8.849 метара). Научници су били уверени: у том црном бездану, у који не допире сунчева светлост, не може бити живих бића. Овакав став је важио све до совјетске експедиције.
Крајем 50-их и почетком 60-их година Совјетски Савез је, као и многе друге земље, трагао за највећим дубинама океана. Овај задатак је поверен „Витезу“, главном броду совјетске истраживачке флоте. Овај немачки брод за превоз воћа са депласманом од пет и по тона Совјети су добили као одштету после рата. Након што је прилагођен новој намени, он је почев од 1949. године 18 година крстарио Тихим, Индијским и Атлантским океаном.
1957-1958. године „Витез“ је истражио десет просека у рејону Маријанског рова и пронашао тачку максималне дубине 11.022 метра. Рекорд који нико није оборио до данас. Сматра се да је управо то максимална дубина светског океана.
Витез
Николай Назаров/ТАСС„У лабораторији у којој се налазе сонори велика је гужва, јер сви желе да присуствују новом открићу“, присећао се овог догађаја један од учесника 25. пловидбе „Витеза“ 1957. године. „Сонор исцртава стрму падину рова. Линија дубине час нестаје, час се поново појављује. Сви жељно посматрају траку: чиме ће се завршити стрмина? Најзад равна површина – најдубљи део рова. Чује се команда: 'Заустави машину!'. 'Витез' се заљуља на таласима; под његовим дном пружа се бездан дубок више километара. Почиње рад хидролога: од очитавања дубоководних термометара и одређивања садржаја соли на различитим дубинама зависи какве ће корекције бити начињене у односу на податке са сонора. Полако протичу сати ишчекивања. Инструменти се извлаче на површину. Остаје само још мало чекања: да ли је то 'највећа дубина'... Најзад, све је готово, сви прорачуни су завршени. 'Витез' је открио максималну дубину светског океана – 11.022 метра!“
Међутим, ова трка међу истраживачима за неколико стотина додатних метара није најважније за чим су трагале вишегодишње експедиције. Совјетски океанографи су том приликом начинили и много значајније откриће.
Пре совјетске експедиције претпоставке о постојању живота на дубини од преко 6 хиљада метара припадале су сфери фантастике. Нико није могао да верује да је живо биће у стању да се прилагоди таквим условима.
Међутим, „Витез“ је и то успео да оповргне. Помоћу специјалних мрежа научници су прочешљали дубоководне ровове Тихог океана и открили у њиховим највећим дубинама микроорганизме. То је побило претпоставку да ниједно живо биће не може преживети под таквим притиском.
А касније, 1960. године, експедиција Швајцарца Жака Пикарија и Американца Дона Волша потврдила је совјетске тврдње о постојању живота на таквим дубинама. Они су учинили и више од тога. 23. јануара постали су први људи у историји који су се спустили на дно Маријанског рова на дубину од нешто мање од 11 километара. Батискаф „Трст“ спуштао се на дно бездана скоро пет сати. На тој невероватној дубини они су провели 12 минута, и док су јели таблу чоколаде како би повратили снагу, видели су како поред прозора на батискафу пливају рачић и риба налик на иверак.
Подводни апарат Трст
Јавно власништвоМогли бисте да претпоставите да је потрага за најдубљом тачком океана у једном тренутку завршена, али то се није догодило. Она фактички још увек траје.
После совјетске експедиције јапански хидрографи су 1984. године покушали да досегну дно Маријанског рова и закључили да је његова дубина ипак 10.924 метра, што је 98 метара мање од совјетских мерења.
2020. године заменик генералног директора Фонда за перспективна истраживања (ФПИ) Игор Денисов је изјавио да је могуће да су мерења совјетског брода „Витез“ била непрецизна. До рова је поново упућена експедиција. У ров је спуштена савремена беспилотна подморница „Витез“, која је забележила 10.028 метара. „То нам даје повода за размишљање: или је претходни 'Витез' нетачно измерио дубину, или се само дно променило. Све то су претпоставке за тумачење и анализу“, рекао је Денисов.
Подводни апарат Витез-Д
Пресс-служба Фонда перспективных исследований/SputnikМеђутим, у научним круговима засад се „нова“ највећа дубина третира са скепсом.
„То је просто неозбиљно с тачке гледишта океанологије“, сматра заменик директора Института за океанологију РАН Андреј Соков. „1957. године совјетски апарат је спровео свеобухватна снимања, што је тежак и заморан посао. С разлогом се каже да је океанско дно слабије проучено од тамне стране Месеца. У томе лежи дубок смисао. То је тежак, озбиљан посао, сва та зарањања, проучавање дна – то се мора радити врло систематично и одузима много времена. Ја веома сумњам да је при упућивању апарата [беспилотне подморнице „Витез“] постојао такав задатак. Разговарао сам са ФПИ и нисам чуо да су они покушали да открију неку најдубљу тачку. Задатак је био просто да се тестира апарат. Наравно, дубина се није променила, они су се само спустили и проверили координате. Како би 1957. године била пронађена најдубља тачка, биле су потребне озбиљне припреме.“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
