Који модели Москвича су постали легенда?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Британски рели возач Тони Ланфранчи победио је 1972. године на тркама у серији Castrol и Britax, возио је Москвич 412. Аутомобил који је коштао мање од 600 фунти стерлинга према правилима је припадао последњој, четвртој групи (подела је прављена према цени аутомобила, а не према техничким карактеристикама). Велики број бодова које је Тони скупио у својој категорији омогућио је и њему и Москвичу да у укупном пласману претекну највећу конкуренцију, тј. BMW 2002 Tii и Ford Capri 3 000 GT, и постану апсолутни победници.

После овог успеха модел 412 је у своје време био један од најпопуларнијих у СССР-у, а високо је цењен и у иностранству.

Захваљујући оптималном споју поузданости, снаге и штедљивости, Москвич је још током 1960-их постао водећа марка совјетске индустрије аутомобила, и врло брзо је више од половине годишњег броја возила прављено за извоз.

Касније су Жигули и Волга потиснули Москвича са врха ранг-листе „народских“ совјетских аутомобила, тако да је овај бренд изгубио некадашње позиције, да би 2001. године последњи примерак сишао са фабричке траке. Тада се сматрало да марка „Москвич“ припада прошлости. Од 1998. до 2022. у московској фабрици „Москвич“ склапани су аутомобили марке Renault и Nissan, а 2012. године је концерн Renault откупио цело предузеће.

У мају 2022. године фабрика је прешла у власништво града Москве и враћено јој је име „Москвич“. Истовремено је најављено и обнављање производње истоименог аутомобила, и то не само у верзији са мотором са унутрашњим сагоревањем, него и са електромотором. Тренутно су нови модели преуређена верзија кинеског кросовера са погоном на предње точкове JAC JS4 (то је заправо Sehol E40X), који се производи од 2018. године, и продаје не само у Кини, него и у Бразилу, Египту и Либији.

А који модели Москвича су својевремено били сензација совјетске аутомобилске индустрије?

1. Москвич 400 – први совјетски аутомобил за широке народне масе са немачким „педигреом“

Први модел Москвича је прављен од 1946. до 1954. године. То је у великој мери била копија модела Opel Kadett K38, који се производио у Немачкој 1937-1940. Совјетски истраживачи ове области кажу да су цртежи и мастер модели репродуковани у Немачкој напорима мешовитих колектива немачких и совјетских инжењера. Касније су направљене и модификације: фургон и пикап, па чак и кабриолет лимузина. Завршно тестирање возила обављено је тек 1949. године, када је серијска производња већ увелико била у току.

Московска фабрика аутомобила је пуштена у погон 1930. године и прва возила на њеној траци су били амерички „Фордови“. Најпре су склапани оригинали од „матичних“ делова, а затим су, од 1933. године, у фабрици склапане совјетске лиценциране копије ГАЗ-А и ГАЗ-АА. Следећи је био КИМ-10-50 на основу модела Ford Prefect.

2. Москвич 407 – успешан модел за извоз

Ово је био модернизовани модел старијег Москвича 402. Произвођен је 1958-1963, и за то време је направљено 359.980 примерака, од тога 120.903 за извоз. Неколико година заредом је више од половине тиража одлазило у иностранство.

Возила намењена западним купцима имала су каросерију у две боје, дорађену спољашност и скупљу кабину, а у појединим примерцима је волан био са десне стране. Овај аутомобил је био тражен у Француској, Белгији, Скандинавији, Финској и Великој Британији. У Европи је Москвиче склапала белгијска фирма Scaldia и продавала их под својим брендом Scaldia Essence.

Овај ауто је развијао брзину од 115 км/ч, што му је омогућило да достојанствено учествује у свом првом релију „1.000 језера“ у Финској. Москвичи су тамо дебитовали као основна возила која нису предвиђена за брза спортска такмичења, али су на финиш стигли без икаквих озбиљних кварова.

Касније су конструктори направили спортски Москвич 407 „купе“ са мотором од 70 кс, и он је редовно учествовао у разним међународним тркама: на рели тркама „Акрополис“ и „Монте Карло“, на маратонским рели тркама „Лондон – Сиднеј“ и „Париз – Сиднеј“, и освајао медаље. То је додатно допринело да у иностранству порасте интересовање за ову марку.

3. Москвич 408 – најбоље стилизован совјетски седан

Аутомобил са силазним линијама каросерије, „перајима“ позади, издуженим фаровима и фелнама од 13 инча (први такав у совјетској аутомобилској индустрији) био је веома популаран како у СССР-у, тако и у западним земљама.

Техничке карактеристике (мотор од 60,5 кс развијао је брзину од 129 км/ч) су такође обезбедиле овом моделу популарност у иностранству. До краја 1960-их је више од половине сваке партије прављено за извоз.

У Скандинавији се овај ауто продавао под називом Moskvich Carat, у Француској Moskvitch Elite 1360, у Великој Британији (за коју је прављена посебна верзија са воланом на десној страни) Moskvich 408, у Немачкој Moskwitsch, у Финској Moskvitsh Elite (са два фара) и Elite de Luxe (са четири фара). У Бугарској је ауто склапан од совјетских машинских делова под називом Rila 1400. У Белгији је склапање обављала фирма Scaldia-Volga која је продавала различите модификације Москвича под називима Scaldia 408, Scaldia 1360, Scaldia 1400, Scaldia 1433 (караван са троја врата), Scaldia 1426 (караван са пет врата) или Scaldia Elita. У један број аутомобила склопљених у Белгији уграђивани су европски дизел мотори.

Занимљиво је да је у СССР-у модел 408 коштао 5.000 рубаља или 1.900 фунти стерлинга, док је у Великој Британији коштао око 650 фунти.

Ауто је прављен од 1964. до 1975. на два места – у московској и у ижевској фабрици.

4. Москвич 412 – моћни и безбедни шампион релија

Мотор ове усавршене верзије Москвича 408 имао је 75 кс и развијао максималну брзину од 145 км/ч. У својој класи малих аутомобила друге групе са запремином мотора до 1.499 кубика био је рекордер по оптерећењу мотора. Уједно је Москвич 412 ИЕ био први аутомобил у СССР-у који је 1969. године опремљен сигурносним појасевима. Поред тога, добио је и двокружни кочиони систем и додатке на браницима за заштиту тог дела аутомобила. Сматра се да је Москвич 412 ИЕ био први совјетски ауто у чијој конструкцији је велика пажња посвећена питању пасивне безбедности. Он је од 1969. године био основни модел московске фабрике аутомобила и важио је за чврсто возило високе проходности. Подразумева се да је имао и спортску верзију за учешће у тркама.

Модел је склапан 1967-1976. у Москви, а такође 1967-1997. у Ижевску, где је имао самосталну марку Иж-2125. Према проценама савременика, ижевски Москвичи су били чвршће склопљени, док су московски имали финије уређену унутрашњост.

У обе фабрике су прављена и возила за извоз. Овај модел је склапан и у Финској и Бугарској. На бугарско тржиште је пласиран под називом Rila. SKD монтажа возила (склапање потпуно спремних крупних компоненти аутомобила) обављана је и у Белгији, у предузећу Scaldia-Volga које је овај ауто продавало под брендом Moskvich Scaldia 1500. Белгијски Москвич се разликовао од совјетског по спољном изгледу кабине, а поред тога је као опцију имао и уграђен дизел мотор.

Прочитајте и ово: Као две капи воде: Необична сличност совјетских и западних аутомобила