ЗИС 110
Антон Новодерешкин/TASSУ СССР-у је 1929. године почела индустријализација земље. Један од првих корака је било склапање уговорa са америчком компанијом Форд (Ford Motor Company) који је подразумевао куповину права на све постојеће технологије и открића до којих ће Американци доћи у наредних десет година. Тако се у Нижњем Новгороду појавила прва фабрика аутомобила где су се склапали Фордови аутомобили, а затим је прављена и совјетска копија америчког аута која је добила назив ГАЗ-А. „Ако се боље погледа, чак и у ознаци је искоришћена иста врста слова као на америчком прототипу“, прича Андреј Зимин, стручњак Музеја аутомобилске технике УГМК. То је био први совјетски путнички аутомобил који је пуштен у серијску производњу.
У истој фабрици је 1936. године почела производња модела ГАЗ-М1 – главног аутомобила совјетске милиције. Возила милиције су била црне боје, због чега је овај модел у народу добио надимак „воронок“ (гавранче). „Као прототип за овај ауто искоришћен је Ford Model B 40A Fordor Sedan, али је по унутрашњим карактеристикама то ипак била другачија конструкција“, прецизира Зимин. „Главна одлика америчког близанца био је мотор са осам цилиндара. У СССР-у је ГАЗ-М1 прављен са слабијим, четвороцилиндричним мотором, али је знатно ојачано вешање“.
У Лењинградској фабрици је 1933. године направљена експериментална партија аутомобила марке Л-1. Била је то копија америчког модела Buick 32-90. Направљено је само неколико примерака, после чега је производња преоријентисана на тракторе и тенкове, а пројекат овог аутомобила је предат фабрици „Стаљин“ у Москви, где је 1936. године направљена прва совјетска лимузина ЗИС-101.
ЗИС-110 и Packard 160
Борис Рјабињин/Sputnik / Rex Gray (CC BY-SA 2.0)Модел ЗИС-110 се појавио 1945. године и веома је личио на омиљени Стаљинов ауто Packard-120 из 1941, само што је био мало већи. Ови аутомобили су коришћени за потребе совјетске власти, али и као возила хитне помоћи, па чак и као линијски такси на релацији Москва – Симферопољ.
Напоредо са пројектовањем лимузина совјетски конструктори су наставили да траже решење за масовну производњу. Тако је 1960. у Запорожју почео да се производи малолитражни „Запорожац“. Народ му је дао надимак „грбави“ због заобљеног крова. Сматра се да је прототип модела ЗАЗ-965 био италијански Fiat-600, и то није случајност. У време када се радило на овом совјетском моделу заиста је купљено и тестирано неколико поменутих Фијатових аутомобила.
Принц 4 (десно).
Torsten Maue (CC BY-SA 2.0) / Charles01 (CC BY-SA 3.0)„Никад краја разговорима о томе ко је кога у нечему копирао. У тим микроаутомобилима се одразио дух времена и одређене моде“, сматра Андреј Зимин. На пример, ЗАЗ-966 и западнонемачки NSU Prinz 4 личе као две капи воде. Чак су се и појавили у исто време – 1961. године. Заправо су оба модела направљена по угледу на Chevrolet Corvair из 1959. Због тога се и разликују од Шевролета али доста личе један на други“.
Током 1960-их у Совјетском Савезу још увек није било довољно путничких аутомобила за обичне грађане и због тога су поново ангажовани странци. Потписан је уговор са италијанском фабриком Fiat, која је понудила свој модел Fiat-124 да се адаптира за совјетско тржиште. Тако је настао ВАЗ-2101 или „Жигули“. За производњу овог аутомобила је 1970. године саграђена фабрика „АвтоВАЗ“ на југу Русије, у граду Тољатију.
SEAT ibiza (десно)
order_242 (CC BY-SA 2.0) / Thesupermat (CC BY-SA 3.0)Фабрика у Тољатију је 1980. године сарађивала са компанијом Porsche чији стручњаци су радили на усавршавању мотора и вешања, а такође су давали препоруке везане за конструкцију каросерије првог совјетског хечбека ВАЗ-2108 који је носио и назив „Лада Самара“. Као оријентир је послужио западнонемачки Porsche 924. Међутим, као и у случају са Запорошцем, далеко је већа међусобна сличност двеју варијација створених по истом прототипу. Наиме, Порше је у то време сарађивао и са Шпанијом, тако да су SEAT ibiza и „Лада Самара“ готово идентични. Сматрало се да је совјетски модел јефтина варијанта за средњу класу руског друштва, али с обзиром да су у стварању овог возила учествовали и инжењери чувене фирме, ауто је у народу добио надимак „Порше за сиротињу“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу