„Москвич“ – успон и пад чувене фабрике аутомобила

Archive photo
Позната московска фабрика је неколико пута мењала назив и пролазила кроз разне фазе док најзад није банкротирала. Ово је хронолошка фото-прича о фабрици АЗЛК.

1. Зграда московске фабрике аутомобила „Комунистичка омладинска интернационала“, познатије под називом КИМ. Почела је са радом 1930. године.

2. Један од првих Фордових „Модела А“ који је тек сишао са фабричке траке. КИМ у почетку није пројектовао своје аутомобиле јер совјетски инжењери још увек нису имали довољно знања и искуства. Склапани су кабриолети по лиценци и од делова који су допремани из САД. Прављен је и теретни модел Ford AA. Фабрика је 1933. постала део фабрике у Горком (данас Нижњи Новгород, 400 км североисточно од Москве).

3. Нова фаза је наступила 1940. године, када је КИМ већ пет година био самосталан и почео да производи сопствене моделе аутомобила. Тако је 1940. на тржиште избачен први модел „КИМ 10-50“ (на фотографији). Био је лакши од Фордових модела, развијао је брзину од 90 км/ч. То је био седан инспирисан британским моделом Ford „Prefect 1938“. Затим је уследио кабриолет „КИМ 10-51“, али ни један ни други модел нису били довољно јефтини да постану популарни у народу. Фабрика се 1941. године преоријентисала на производњу војне технике.

КИМ-10-50, седан, 1940.

4. После Великог отаџбинског рата фабрика је променила назив и постала Московска мала фабрика аутомобила, позната и као МЗМА. Тада је почела да прави нови модел „Москвич 400“ у част 800. годишњице оснивања Москве која је обележенеа 1947. године. И овај модел је био направљен на основу немачког аутомобила Opel Kadett 1938. Затим је 1954. године направљена обновљена варијанта „Москвич 401“ са јачим мотором. Касније је било и других модела.

„Москвич-400“, производња 1946-1954, производ Московске фабрике малолитарских аутомобила (данас Фабрика аутомобила „Лењинов комсомол“ (АЗЛК)). Експонат музеја АЗЛК.

5. Инжењери МЗМА су 1957. направили универзални модел под називом „Москвич 423“, први пут на бази совјетског („Москвич 400“), а не страног модела. За разлику од савремених модела, гепек му се отварао у леву страну. У реклами се говорило да овај „вагон“ може да носи 250 кг терета.

Москвич-423, 1958-1959.

6. „Москвич 407“ је био прави хит фабрике МЗМА. Прављен је од 1958. до 1963. Имао је снажан мотор и развијао брзину од 115 км/ч, што је за оно време био добар резултат. Нови модел је био боље дизајниран и уједно је мање коштао, тако да су га куповали многи совјетски грађани. Био је популаран и у иностранству. Извожен је у друге социјалистичке земље, па чак и у Западну Европу. Добио је гран-при на изложби Expo 58 у Бриселу 1958.

Москвич 407

7. Успешан је био и следећи „Москвич 408“ чија је производња почела већ нареде године. Он је такође био изузетно популаран и у СССР и у европским земљама.

8. Фабрика МЗМА је направила и неколико тркачких аутомобила. Занимљив пример је био „Москвич Г-4“ (на фотографији). Направљен је 1965. у само три примерка.

9. МЗМА је 1968. године променила назив у Фабрику аутомобила „Лењински комсомол“ и била позната као АЗЛК. Тај њен назив је данас остао најбоље запамћен. Под новим именом је наставила да прави нове моделе све док 1986. године није направљен „Москвич 2141“, познат и под називом „АЗЛК-2141“ и „Алеко“. Био је то последњи успешан модел фабрике АЗЛК и први совјетски аутомобил са предњом вучом.

Москвич-2141 „Алеко“, Фабрика аутомобила „Лењинов комсомол“ (АЗЛК).

10. Валентин Коломњиков је био дугогодишњи директор фабрике, док се још звала МЗМА, а затим и АЗЛК. Био је на челу фирме од 1953. до 1992. Многи радници су сматрали да је он био изузетно строг руководилац, али када је 1992. године умро учинило им се да су постали сирочад. Од 2015. године његово име носи једна улица дуж бившег круга фабрике АЗЛК.

Валентин Петрович Коломников, генерални директор производног удружења „Москвич“, заменик министра аутомобилске индустрије СССР-а у кабинету.

11. Коломњиков је умро у тешким временима после распада СССР-а. Фабрика АЗЛК је 1992. последњи пут променила назив у отворено акционарско друштво „Москвич“. Друге фирме попут фабрике ВАЗ биле су велика конкуренција Москвичу, потражња је опадала а радници су уместо плата добијали аутомобилске делове.

12. На крају „Москвичу“ није било помоћи, те је фабрика 1998. радикално променила концепцију и одлучила да уместо јефтиних аутомобила направи модел премијум класе под називом „Иван Калита“ (у част чувеног великог московског кнеза из 14. века) на основу модела „Москвич 2141“. Производња је обустављена 2001. године јер квалитет није одговарао аутомобилима премијум класе, а то се није допадало купцима. Две године касније покренута је процедура банкротства. „Москвич“ је званично затворен 2010. године.

13. Музеј АЗЛК (од 1992. музеј „Москвич“) отворен је 1980. године. Здање у облику НЛО је служило као изложбени простор модела који се више не производе. Музеј је затворен 2006. године када је завршена процедура банкрота, а аутомобили су пребачени у друге изложбене просторе. Просторије сада користи друга организација.

Напуштени клуб „Москвич“

14. Занимљиво је да је назив фабрике тек 2014. године скинут са горњег дела зграде. Тада је Renault заузео део територије „Москвича“, а поједине зграде су биле напуштене. Поред тога, московске власти су одлучиле да реорганизују индустријске зоне у граду, тако да је у бившим објектима АЗЛК отворен Технополис „Москва“, а неискоришћени објекти су рушени један за другим.

Зграда фабрике на којој се врши демонтажа натписа „АЗЛК“ и „Москвич“, а која ће касније постати део комплекса центра иновативне индустрије „Технополис Москва“.

15. Други део територије АЗЛК се данас претвара у стамбену четврт са тржним центром. Ту такође има неколико продавница робе за домаћинство и ауто-сервиса. Остала је још само једна мања напуштена секција фабрике, али је и она већ делимично размонтирана. Наслеђе чувеног „Москвича“ се ближи крају.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“