Дванаести април хиљаду деветсто шездесет прве године остаће упамћен као дан који је променио историју. У космос је одлетео и успешно се вратио први човек на свету. Био је то Јуриј Гагарин. После легендарног путовања совјетска власт одмах је послала Гагарина на турнеју у 29 земаља. На том пропутовању совјетски космонаут је чак ручао са енглеском краљицом Елизабетом Другом и нарушио протокол фотографишући се са њом.
Међутим, све је могло да се заврши не баш тако славодобитно. Стога је Гагарин пре историјског лета супрузи Валентини написао опроштајно писмо. Стицајем трагичних околности, она га је заиста добила, али седам година пошто је Јуриј настрадао током пробног лета ловачким авионом 27. марта 1968. године.
Ћерка обичних совјетских радника сама на броду одлетела је у космос. Подвиг Валентине Терешкове није поновила ни једна друга жена будући да више није било летова само једне особе у космос. Лет није био ни мало лак, а чињеница да се Валентина вратила из космоса учинио ју је легендом.
За совјетског лидера Никиту Хрушчова био је то још један повод да се нашали са Западом, приметивши са нескривеним задовољством, како је буржоазија одувек жене сматрала слабијим полом, док су оне у социјализму добиле исте могућности као мушкарци.
Може се слободно рећи да без Сергеја Корољова не би било ни лансирања првог совјетског сателита, ни лета Јурија Гагарина у космос 1961. године. Сергеј Корољов био је кључни конструктор совјетског космичког програма и његов идеолог. Био је на челу свих пројеката реализованих у првим деценијама космичке ере.
Међутим, то се догодило тек по његовом повратку из Гулага, где се лажно оптужен крајем тридесетих година прошлог века нашао на десетогодишњем издржавању казне. Корољов је у колонији био до 1944. године, да би потом постао први човек космичког програма.
Истина, најшири слојеви друштва сазнали су да иза кључних достигнућа стоји Корољов тек после његове смрти 1966. године, из некролога објављеног у дневном листу „Правда“. Све до тог тренутка његово име држано је у највећој тајности.
Леонов је био први човек који је изашао из свемирског брода и крочио у отворени космос. „У отвореном космосу провео сам свега 12 минута. Али сада могу слободно да кажем да је сваки минут тог боравка захтевао читавих годуну дана обуке на Земљи“.
И заиста, импровизовати услове који владају у отвореном космосу на Земљи било је готово немогуће, па се Леоновљев скафандер изненада надуо док је овај пливао поред брода. У таквом скафандеру он се вратио на брод осетивши огромно оптерећење. Шансе да живот заврши у отвореном космосу биле су врло велике. Више од Леоновљевом подвигу прочитајте овде.
Иако је познато да у историју не улазе други, већ само први, са Германом Титовим то није био случај. Гагарин је успешно обавио задатак, али само неколико месеци касније Титов је одлетео у космос.
Имао је свега 25 година и до 2021. словио за најмлађу особу која се отиснула на такво путовање (његов рекорд оборио је осамнаестогодишњи космички туриста Оливер Дамен). Лет је трајао један дан и један сат. На тај начин Титов није остао упамћен само као други космонаут у свемиру, него и први човек у историји који је обавио дуги лет (дужи од 24 сата).
Циолковски је био пионир науке о истраживању свемира. Разрадама у области космоса самоуки научник бавио се незванично, а почетком двадесетог века савременици су сматрали Циолковског чудаком не доживљавајући га довољно озбиљно, док је овај визионар био далеко испред свог времена, верујући у могућност космичких и међупланетарних летова.
Управо је Циолковски научно утемељио тезу да су за лет у космос неопходне ракете. Израчунао је брзину потребну за савладавање гравитације Земље (друга космичка брзина), осмислио варијанте управљања ракетама, систем хлађења и снабдевања горивом, предвидео појаву супербрзих возова и још много тога.
„Најчупавији, најусамљенији и најнесрећнији пас на свету“. Овако је о Лајки писао The New York Times. Лајка је одлетела у космос 3. новембра 1957. године и постала прва животиња у космичкој орбити у историји. Она је херојски савладала обуку, а затим и лет.
Нажалост, због пројектне грешке Лајка је убрзо угинула од прегревања кабине. Совјетске власти су криле ту чињеницу и седам дана емитовале вести о стању наводно живог пса. А када истина више није могла да се сакрије, рекли су да је пас успаван. А у ствари у старту се знало да није било шансе да се Лајка врати на Земљу. Детаљније о њеној трагичној судбини прочитајте овде.
Мешанци Белка и Стрелка били су први пси који су се живи вратили из космоса. У васиони су провели све у свему 27 сати. Њихов лет праћен је у директном преносу, што се, такође, догађало први пут. Слике из кабине брода стизале су на Земљу одмах, односно са малим закашњењем.
После анализе резултата лета, научници су дошли до закључка да боравак у свемиру не представља никакву опасност за човека. Следеће лансирање у васиону био је лет првог човека у космос. А Белка и Стрелка били су шездесетих година најпопуларнији пси у земљи. Њихови портрети били су неизбежни на плакатима, маркама, разгледницама и календарима.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
