Како је Телеграм постао једна од најважнијих друштвених мрежа за Русе?

Telegram је месинџер који је 2013. године основао Павел Дуров, оснивач друштвене мреже „ВКонтакте“, иначе најпопуларније у Русији. Месинџер Телеграм је за 10 година је прерастао у комплетну друштвену мрежу са 700 милиона активних корисника месечно, да би 9. августа 2023. године први пут претекао мрежу „ВКонтакте“ по просечној дневној посећености.

Telegram користи преко 60% становништва Русије

Првобитно је Telegram направљен као месинџер за кориснике у иностранству. Руски интерфејс се у апликацији појавио тек 2017. године. И поред тога, Русија је једна од водећих земаља по броју корисника. У јуну 2023. године апликација је месечно покривала 63,1% становништва старијег од 12 година.

Telegram је 2022. године претекао чак и WhatsApp по промету података, а према прогнозама, 2023. године може да претекне конкуренцију и по броју корисника. Нагли пораст аудиторијума условљен је и блокадом Инстаграма и Фејсбука у Русији.

По чему је Telegram посебан и зашто се третира као друштвена мрежа?

Telegram је створен као месинџер али је данас постао комплетна друштвена мрежа, јер поред четова има и канале који функционишу слично групама на Фејсбуку. Корисници се пријављују на канал, виде саопштења која се на њему објављују, могу да остављају своје утиске у коментарима и реакције (које су сличне лајковима). Предност Телеграма у односу на друге платформе састоји се у одсуству алгоритама. У овој апликацији не постоји рубрика „Препоруке“ и зато корисник сам бира шта жели да види у свом садржају. Канали су осмишљени као четови и свака публикација је праћена обавештавањем свих чланова групе (обавештења могу да се искључе). Једини начин промовисања на овој платформи је да купите рекламу на неком другом каналу или непосредно у апликацији. Ова последња врста рекламе може се укинути куповином премијум налога са додатним функцијама, а те функције су брзо преузимање фајлова, оригинални стикери, додатне алатке за управљање четовима (ћаскањима), препознавање гласовних саопштења, и много тога другог. Али све кључне функције су бесплатне и стално се допуњавају. На пример, у јуну 2023. године на Телеграму се појавила опција Stories (саопштења у формату фотографије, слично Инстаграму, која нестају после извесног времена).

У преписци са другим корисницима доступне су функције одложеног слања порука, као и „тајни“ четови, заштићени „end-to-end“ шифровањем. Тајни разговор се не може наставити на другом уређају, а у њему су предвиђене и поруке које нестају после одређеног времена. Занимљива функција је и претрага људи по географској локацији. Довољно је дозволити апликацији приступ геолокацији и после тога можете ући у „Контакте“ и кликнути „Пронађи људе у близини“. Ако не желите да откривате своју локацију, можете у претраживању четова изабрати локацију која вас интересује, јер корисници често праве групе везане за одређену земљу или град.

Телеграм има мноштво корисних ботова који израчунавају курс валуте, генеришу персонални преглед вести и врше друге функције. Поред апликације у смартфону ова платформа има и верзију за десктоп.

Бесконачни преглед садржаја без алгоритама у комбинацији са месинџером допринео је да Телеграм постане главни агрегатор вести у Русији, и данас су вести најзаступљенија врста садржаја на овој платформи.

Ко је створио Telegram?

Творци Телеграма су браћа Павел и Николај Дуров. Павел Дуров је познат и као творац „ВКонтакте“, најпопуларније друштвене мреже у Русији. Он је ту друштвену мрежу продао 2014. године и сада живи у Уједињеним Арапским Емиратима, у Дубаију, где се налази и главни оперативни центар платформе Telegram.

Пет најчешће преузиманих апликација на свету

Telegram спада међу пет најчешће преузиманих апликација на свету. У Индији је 2022. године преузет 70,48 милиона пута, у САД 20,03 милиона пута, у Индонезији 19,6 милиона и у Бразилу 18,04 милиона пута. А 2021. године је избио чак и на друго место по преузимању у САД. То се догодило када је налог Доналда Трампа блокиран на Твитеру.

Додатни разлог била је промена политике приватности месинџера WhatsApp, који је добио могућност да прослеђује корисничке податке осталим апликацијама компаније Meta. Тим који развија Telegram, напротив, одбија да омогући приступ саопштењима и подацима својих корисника, чак иако то власти траже, изузев у случају када се сумња да је корисник терориста.

Зашто су поједине земље покушавале да блокирају Telegram?

Данас је ова платформа блокирана у Кини, Ирану, Ираку и Пакистану. У једним је блокирана током протеста да би се ограничила могућност учесника у протесту да координишу своје кораке путем месинџера, а у другим због „непристојног садржаја“.

То нису једине земље у којима је ова платформа блокирана. У појединим државама узрок је било одбијање Телеграмовог тима да удаљи одређени садржај или да стави на располагање технологију дешифровања личних саопштења корисника. Безбедност корисника и одбацивање цензуре су принципијелни постулати политике ове платформе. На пример, за време пандемије COVID-19 Telegram није хтео да уклони лажне вести о коронавирусу. Павел Дуров је то овако прокоментарисао: „...ми нисмо сматрали да је наша улога да уместо наших корисника одлучујемо у шта они треба да верују. [...] За 20 година управљања дискусионим платформама ја сам приметио да се теорије завере само појачавају сваки пут када модератори удаље њихов садржај. Уместо да стане у крај погрешним идејама, цензура често отежава борбу против њих. Ето због чега ће ширење истине увек бити ефикаснија стратегија од учешћа у цензури“.

У једном периоду платформа је била блокирана и у Русији, али је та одлука повучена 2020. године, а број руских корисника је за време блокаде удвостручен.

Запратите телеграм канал нашег сајта: t.me/ruskarec

и нашу групу на ВКонтакте: vk.com/upoznajrusiju