Московски метро важи за најлепши метро на свету. Има 12 линија и 196 станица, а 44 станице имају статус објекта културне баштине. Московски метро свакодневно превезе преко 7 милиона људи. Он заузима 5. место на свету по интензитету саобраћаја, одмах после метроа Пекинга, Токија, Сеула и Шангаја.
Московски метро је отворен 1935. године. Од 1955. године носи име Владимира Иљича Лењина. Недавно је московски Метрополитен објавио своје планове за будућност. Планирано је да до 2020. године буде изграђено још 78 станица, а да дужина подземне пруге буде увећана за преко 160 км.
Свака друга станица изгледа као прави подземни дворац или музеј са скулптурама, мозаицима и иновативним архитектонским решењима. Ако у Москви почне да пада киша или постане сувише хладно за шетњу по улицама, крените у обилазак најјефтинијег и најзанимљивијег московског музеја по маршрути коју вам предлаже „Руска реч”.
Кружна линија московског метроа је јединствена на свету. Легенда каже да је совјетски вођа Јосиф Стаљин, када је саслушао један од извештаја о развоју метроа, на пројекат спустио шољу са кафом. На схеми је остала округла мрља. Било како било, на Кружној линији се налазе вероватно најлепше станице и оне чине знатан део наше маршруте.
Упознавање са ремек-делима архитектуре московског метроа најбоље је, ипак, почети од станице „Електрозаводска”, која се налази на Арбатско-покровској линији на истоку руске престонице. Првобитно је замишљена као станица при „Електрозаводу” (фабрика за производњу различите електронске опреме) и у складу с тим била је посвећена теми светлости, њеном научном истраживању и индустријској производњи. Обратите пажњу на плафон: у централној сали сија 318 оригиналних светиљки. Рељефи у мермеру у центру сале посвећени су теми рада: приказани су радници „Електрозавода”, грађевинци, ковачи, пољопривредници.
Трећа по реду од „Електрозаводске” је станица „Трг Револуције”. Њу је пројектовао чувени руски архитекта Алексеј Душкин. Данас се ту налази 76 бронзаних скулптура. Студенти сматрају да ће им срећу донети ако пре испита додирну нос пса граничара на овој станици. Зато све четири скулптуре пса имају до сјаја углачане њушке.
Када стигнете до станице „Кијевска” на Арбатско-покровској линији, пређите на Кружну линију. Станица „Кијевска” је најпознатија станица метроа у Москви. Познаје је 90% посетилаца Москве из других земаља и градова. То је станица Кружне линије која је последња изграђена и најдраже је „чедо” Никите Хрушчова. Он је, наиме, 1953. године изабран за првог секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза и тако је најзад добио прилику да изгради станицу у част Украјине, одакле је био родом. Богате декорације са биљним мотивима и 18 мозаика дају јој свечан, па чак и помало помпезан изглед. Сваки мозаик је уоквирен раскошним рељефом са украјинским орнаментима.
На 6 од укупно 32 изузетна витража представљени су људи са „интелектуалним занимањима”: архитекта, географ, сликар, стручњак за енергетику, музичар и агроном. На преосталим витражима приказане су геометријске фигуре и петокраке. „Новослободска” је била последњи подземни пројекат Алексеја Душкина, чувеног архитекте московског метроа. На чеоном зиду централне сале налази се мозаик познатог руског сликара Павла Корина „Мир у целом свету” на којем је представљена жена са дететом.
„Комсомолска” је замишљена као један од најпрометнијих саобраћајних чворова у граду и као капија Москве. Она даје први утисак о граду онима који у руску престоницу стижу возом, јер се са ње може ући на три железничке станице. „Комсомолска” је врхунац „стаљинског ампира” у московском метроу. Пројекат ове станице 1958. године је освојио гран-при на Међународној изложби у Бриселу.
Последња тачка коју предлажемо у оквиру наше маршруте је станица „Чистије Пруди”. Она је изграђена на граници између слоја кречњака и слоја глине и зато је њена изградња била истински подвиг. За време Великог отаџбинског рата на овој станици су се налазила одељења Генералштаба и ПВО. Возови се ту нису заустављали, а платформа је оградом од фурнира била одвојена од пруге. Ту се налазио Стаљинов кабинет и центар за везу.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
