Саами – малобројни господари тундре

TACC / Лав Федосејев
Аутохтони народ Саами развија етно-туризам у селу реконструисаном усред тундре, на Крајњем Северу Русије.

„Само још да спроведемо струју и ето нас на Гуглу!“, осмехује се Иван Головин, стојећи насред улице, тј. између два низа саамских „вежа“ – вигвама направљених од дрвених штапова и животињске коже.

Док то говори, из уста му избија пара јер се налазимо у Мурманској тундри на Крајњем Северу Русије. Ту је отворено прво саамско туристичко село Сам Сијт (на руском Самь-сыйт, што у буквалном преводу значи „саамско село“). Развојем овог села баве се сами Саами и конкретно наш саговорник – председник руске саамске заједнице Иван Головин.

Заборављени језик

Фото: Alamy/Legion-MediaФото: Alamy/Legion-Media

Саами (или Лопари) су аутохтони житељи Мурманске области, а такође Норвешке, Шведске и Финске. По речима руских Саама, они разумеју језик свог народа у другим државама и поред великих раздаљина, визног режима и дугогодишње изолације.

У совјетско време Саами су заборавили свој језик и обичаје. Саамска деца су у школи учена да међусобно говоре на руском, а они који су настављали да користе саамски били су кажњавани (страховало се да ће Саами створити сопствену државу или се припојити Финској).

Сада је међутим, чак постало модерно припадати овој националној заједници. Додуше, у Русији их је остало свега око 2.000. То је најмалобројнија национална мањина. Њени представници живе на подручју села Ловозеро и околних саамских села.

Нахранити или појести ирваса?

Фото: ТАСС / Лав ФедосејевФото: ТАСС / Лав Федосејев

Од свега што имају Саами најважнији је ирвас. У селу је дозвољено да се ове грациозне животиње хране хлебом и чак да се мазе по необичним роговима. Главно правило гласи: не подизати руку сувише високо, јер ће се у противном ирвас подићи на задње ноге и ослонити се на вас предњим копитама да би дохватио посластицу. У селу се може проверити и невероватна издржљивост ових северних животиња. Пар ирваса може без проблема да одвезе у тундру шест људи на саоницама.

Можда звучи цинично, али после свега тога туристима се за ручак нуди месо од ирваса. Од њега се овде прави чорба „вјар“, а у плану је развој производње кобасица од ирваса. На менију је и „лим“ (рибља чорба од атлантског лососа) и „пакула“ (чај од трава) из чајника старог двеста година, уз слатко од плодова „морошке“ (rubus chamaemorus, жуто-наранџаста малина).

Такав мени туристима може изгледати чудно после толиког дружења са ирвасима, али Саами немају сличних дилема. „Ирвас нас храни, поји, лечи, вози, одева, на њему пловимо...“, прича локални узгајивач ирваса Виталиј, док намешта своје панталоне од ирвасове коже.

Фото: ТАСС / Андреј ПроњинФото: ТАСС / Андреј Проњин

У саамском језику постоји чак и посебна реч са значењем тишине која наступа пре него што се појави ирвас. А у њиховим легендама фигурира Мјандаш, тотемски родоначелник Саама, човек-ирвас који је Сааме научио да лове. За ирвасе се везује цела саамска година током које мушкарци девет месеци проводе у тундри.

Како пронаћи своју љубав у тундри?

Фото: Alamy/Legion-MediaФото: Alamy/Legion-Media

Током преостала три месеца мушкарци морају да позавршавају све остале домаће послове, а пре свега да се ожене. Ту у помоћ притиче друга животиња – медвед. О појасу нашег водича, узгајивача ирваса Виталија, виси медвеђи полни орган. По његовим речима, да није те амајлије он не би никада срео своју трећу жену. „Када сам се први пут оженио био сам сувише млад и по пар година се нисам враћао из тундре, тако да ме она није ни сачекала. Са другом женом нисам нашао заједнички језик, а трећа је сама дошла код мене у тундру прешавши 50 километара. То је та права љубав!“

И ви, ако дођете у самско село, можете пронаћи своју љубав (и не само то). Потребно је да у алеји опчињених идола пронађете онај идол чија вам је помоћ најпотребнија (срећа, успех, љубав, судбина, здравље и четири стихије), да га одобровољите жутим новчићем и снажно загрлите. А да би се жеља сигурно остварила, треба да набавите амајлије на које је шаманка бацила чини, и то шаманка која већ неколико година живи као пустињак.

Село са чистом „ауром”

Фото: Alamy/Legion-MediaФото: Alamy/Legion-Media

Шаман је и дан-данас велики ауторитет за Сааме. Он је водич кроз три света: горњи (небески), доњи (загробни) и средњи (земаљски). По речима Саама, тибетски шамани су им помогли да изаберу место где ће им бити село.

Предводник саамске заједнице Иван прича како су тибетски шамани овде вршили обред: „Одузели су ми три сата живота. Могу вам рећи да је то било право врзино коло. Али зато су нам рекли да је ’аура’ око села чиста, да ће бити много житеља и висок животни стандард. Према томе, сада наше село расте на месту са чистом ’ауром’“.

Како доћи?

У Сам Сијт се може доћи из Мурманска, а до Мурманска постоје редовне авионске линије из Москве и Санкт Петербурга. Даље се возите 110 км путем кроз тундру.

У ово село је најбоље доћи зими или лети. Зими стеже мраз, снег шкрипи под ногама и види се поларна светлост, а лети су овде „беле ноћи“. Додуше, неће свако моћи по целу ноћ да се шета, јер се температура ретко подиже изнад 15 степени.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: