Моноград Нориљск – најзагађенији град у Русији

Reuters
Russia Beyond наставља са публикацијом серије материјала о животу руских моноградова. Реч је о градовима у којима огромна већина становника ради у једном великом предузећу. Како живе становници Нориљска, једног од најбогатијих и уједно најзагађенијих градова Русије?

ReutersReuters

На северу Краснојарског краја, недалеко од обале Северног леденог океана, налази се град Нориљск. О њему се често говори у суперлативу. Он је највећи северни град на свету, најзагађенији град Русије и један од најхладнијих градова на свету. Нориљск има 170.000 становника (странци имају право да уђу у град само уз специјалан позив). Већина њих ради у компанији „Норильский никель”, једној од најбогатијих у Русији. Ова компанија производи највише обојених метала на свету, али уједно катастрофално загађује врло осетљиву природу Арктика.

Историја града

Људи су током многих векова насељавали југ Тајмира (тамо су живели и аутохтони народи Севера и Руси), али град Нориљск води своје порекло тек од 1930-их, када се у том крају појавио логор ГУЛАГ и када се почело са изградњом рударског и металопрерађивачког комбината. „Може се рећи да смо моја породица и ја староседеоци Нориљска”, каже библиотекарка Татјана Лаврушина. „Мој деда је градио прве зграде у новом граду. Он је био архитекта. Протеран је из Лењинграда, и зато центар нашег града толико личи на Невски проспект”.

Денис Кожевњиков/TAССДенис Кожевњиков/TAСС

Много људи је из „северне престонице” доспело у Нориљск. Они су на неки начин дефинисали културни карактер града. Становници Нориљска су увек важили за образоване, интелигентне и напредне људе. „То у великој мери важи и данас. Град има неколико универзитета, позоришта и музеје, а факултетски образованих људи у Нориљску има више него било где у Сибиру”.

„Свуда унаоколо је само песак и отровни дим”

Живот у Нориљску подразумева и велики број проблема, а међу њима је најважнији еколошка ситуација. Нориљск званично спада међу десет најзагађенијих градова света. Експлоатација обојених метала праћена је испуштањем велике количине отровних гасова у атмосферу. Они деценијама сасушују тундру десетинама километара унаоколо. „Од природе није остало ништа”, негодује Сергеј, Татјанин брат близанац, радник топионице. „Уместо тундре, код нас је свуда око града месечев пејзаж. Ништа не расте, свуда унаоколо је само песак и отровни дим изнад њега. Још треба да смо срећни што је град мало удаљен од рудника, тако да нам ветар не доноси баш сваки дан отровне гасове, иначе овде одавно не би нико остао”.

Максим Блинов/РИА НовостиМаксим Блинов/РИА Новости

Проблеми града

Други озбиљан проблем Нориљска је његова изолованост од света. Одавде путеви воде само до најближих насеља, а до великих градова се може стићи само воденим или ваздушним путем. Због сурове северне климе и урагана једини аеродром се често затвара. Мештани су навикли да чекају авион по неколико дана, па чак и недеља. Проблеми са превозом стварају потешкоће и у снабдевању. Због урагана град може и по неколико недеља бити без воћа и поврћа или свежег меса. „Излазимо из Нориљска само за време годишњег одмора”, жали се Максим Крјуков, Татјанин зет. „Због тога смо и ја и моја жена после школе отишли на студије у Санкт Петербург. Хтели смо да проведемо младост у великом граду”. После седам година проведених у Петербургу Максим и његова супруга су се вратили у Нориљск. Сада имају ћеркицу и обоје раде у компанији „Норильский никель”. Зашто су се вратили? „Пре свега из финансијских разлога. Мени је понуђено веома добро радно место, које ће нам омогућити да само за неколико година купимо стан у Петербургу и вратимо се тамо”.

Максим Блинов/РИА НовостиМаксим Блинов/РИА Новости

„Овај град је привлачан на свој начин”

Максим и његова супруга нису једини млади људи који су последњих година дошли у Нориљск због запослења. Нориљско предузеће је по висини плата међу првима у земљи. Због тога млади људи из целе Русије, па чак и из суседних држава, долазе у Нориљск због чувених „северних плата” по којима је овај град био познат још у совјетско време. Међутим, нису сви одушевљени променама. „Град је много остарио током 1990-их, када су многи отишли одавде, а омладина није хрлила на ову страну. Али ипак је он и тада остао онај прави, интелигентни Нориљск, на који смо сви навикли од детињства”, прича Татјана. „А затим су почели да долазе људи са југа Русије, са Кавказа и из Средње Азије. Град се много променио, појавиле су се опасне четврти”. Али Сергеј се не слаже са Татјаном: „Нориљск је увек био место где су млади освајали Арктик и побеђивали сурови Север”, каже он. „Какве везе има одакле људи долазе, ако град и даље постоји?”

Језеро Долгоје, Нориљск / Александар Крјажев/РИА НовостиЈезеро Долгоје, Нориљск / Александар Крјажев/РИА Новости

И Максим дели Сергејево мишљење: „Наравно, ми нећемо цео живот провести у Нориљску. Овде је сурова клима и лоша екологија”, каже он. „Али ма шта ко причао, овај град је на свој начин привлачан. Тачно се види колико снаге и живота су људи уложили у њега. Мислим да сам и ја спреман да пружим свој допринос његовом развоју”.

Максим Блинов/РИА НовостиМаксим Блинов/РИА Новости

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“