Пријатно изненађени: Српски туристи у Москви

Мало ко у свету воли Русију толико као Срби. Веза између наших народа је постојала вековима, а данас је из дана у дан све јача, а међусобно интересовање ових народа један за други је све веће, без обзира на кризу у економији и међународним односима. Ако оставимо по страни политику и званично партнерство Русије и Србије, најјасније се то интересовање огледа у области туризма јер је управо то сфера по којој се може судити о личним афинитетима грађана.

Последњих година, после укидања визног режима, све више Срба долази у Русију на туристичко путовање или у потрази за послом. О томе сликовито говоре и статистички подаци: за првих 6 месеци 2017. године у Русији је боравило 27.000 српских туриста, а њихов број је за 13% већи у односу на претходни период. То су прилично добри показатељи у поређењу са другим земљама Централне Европе, а на Балкану Србија свакако заузима прво место по интересовању за Русију. Ради поређења, у истом периоду је из Хрватске у Русију дошло 4.000, а из Бугарске 13.000 људи.

Али све су то само суве бројке. Може се рећи да је најважнији разлог топлих односа између наших народа сличност наших менталитета, уз извесне разлике у темпераменту – Руси често изгледају као да су строги и затворени у себе, али сваки Србин добро зна да се иза „мргодног“ изгледа скрива она чувена и необична руска душа! Погледајмо ко и због чега из Србије путује у Москву, у срце „мајке Русије“, и како српски туристи доживљавају престоницу Русије.

Ко долази у Русију?

Генерално гледано, у Русију долазе или довољно имућни људи, или представници средње класе, будући да се цене за седмодневна туристичка путовања авионом (са посетом Москве и Санкт Петербурга) крећу од 1.000 до 1.500 евра по особи. Па ипак, има и много јефтинијих варијанти. Једна о њих су туристичка путовањња аутобусом, у којима је Русија једна од неколико дестинација. Таква путовања коштају око 300 евра по особи.

У Москву долазе углавном туристи који су раније већ много путовали. Они су доста добро образовани и припремљени за путовање. Већином су то људи старије генерације (50-70 година) – они обично много тога знају о Русији, о њеној историји, и посебно о најновијем периоду, с обзиром да су се неки догађаји дешавали у „њихово“ време. У свакој групи има и оних који су раније већ били у Москви. Врло је занимљиво чути њихове приче о томе како је главни град Русије изгледао пре 20, 30 или 40 година. А све те приче се могу сажети у једну фразу: „Рајније је све било сиво, а сада је све другачије...“ Шта се заправо изменило?

Све је чисто и уређено

На те људе снажан утисак оставља разлика у односу на претходно стање. Није ни чудно, с обзиром да је Москва проглашена за мегаполис који се најбрже развија у Источној Европи. Сви туристи истичу чистоћу и уређеност руске престонице. Према званичној статистици, у главном граду Русије сада живи најмање 12,5 милиона људи. Срби се увек чуде: „Тако велики град, и све је тако чисто! Толико људи, и нико не оставља ђубре за собом!“ Исто то их фасцинира и у нашем метроу (који вам ми свесрдно препоручујемо да посетите ако долазите у Москву, јер је то заиста једна од најважнијих знаменитости града, у шта се можете уверити овде). У вагонима нема ниједног графита, а на перонима и у вагонима ниједног папирића иако нигде нема канти за смеће. Заиста, треба одати признање московским комуналним службама за велики труд који улажу у одржавање чистоће. Може се рећи да су Московљани захваљујући напорима које градске власти улажу у чистоћу сада навикли на чисте улице и чист градски превоз, па се и сами у том погледу више труде него пре 20 година (узгред, једно од стереотипних мишљења о Русији је да је тамо увек све прљаво).

Москва – град зеленила

Туристе фасцинира и обиље зеленила на улицама Москве и величина њених паркова. На паркове људи обрате пажњу још у авиону ако лете дању и седе поред прозора. „Гледали смо кроз прозор и нисмо били сигурни да је то заиста Москва. Толико много има дрвећа!“, прича 63-годишња Милица. То није само први утисак – руска престоница заиста спада међу светске мегаполисе са највише зеленила. Она заузима површину од 2.500 квадратних километара, и више од половине те површине је под зеленилом. Град има неколико десетина природних резервата и споменика природе. Најстарије уређено „острвце“ природе у централном делу Москве је Апотекарска башта. Оно је старо преко 300 година. Уређено је још почетком 18. века по наредби Петра I, а и данас је отворено за посетиоце. Поред тога, многи туристи су чули за Парк Горког – један од најстаријих и најпопуларнијих московских паркова који је поготово живнуо пре неколико година после реконструкције. Парк се налази на обали реке Москве, на њега се надовезује други парк – Нескучниј Сад, а затим Воробјове Горе. Срби се изненаде када схвате да се само неколико километара од Кремља налази права густа шума! У јесен 2017. године појавио се још један занимљив пројекат који ублажава строгост пословног и историјског центра града. То је парк Зарјадје. Он се налази одмах иза Црвеног трга. У њему је представљена природа различитих климатских зона Русије.

Пријатна средина

У последње време је центар Москве постао врло пријатно место за шетњу. У руској престоници су по угледу на европске градове проширене пешачке зоне. Оне се посебно уређују за празнике попут Нове године, Божића, Васкрса и разноврсних летњих и јесењих фестивала. Тада се улице украшавају декорацијама и дрвеним павиљонима у којима се продају напици и брза храна. Све то подсећа на европске божићне тржнице, али се оне у Москви организују сваке сезоне. Срби су одушевљени организацијом уличног простора у мегаполису. Они, као и сви туристи, воле да се сликају испред празничних декорација које свакако утичу на расположење и чине атмосферу сликовитијом, нарочито с обзиром на то да је у Москви већи део године облачно.

Да би житељима и гостима боравак у граду био удобнији, они се морају помирити са честим радовима који отежавају саобраћај. Због тога у Москви има много застоја, али природни оптимизам балканских гостију помаже им да то превазиђу: „Код вас се толико много тога гради. Власти чине све за вас, за народ! То је далеко боље него да се ништа не поправља“, каже 57-годишњи Зоран из Београда, и додаје да ће Москва постати још лепша кад се радови заврше. „Мислим да треба да дођемо за пар година и да уживамо у свему овоме!“

Ред и мир

Власти се често помињу и поводом тога што полиција често патролира на улицама, а на улазима у метро, хотеле и трговачке центре се пролази кроз детекторе метала. Могло би се помислити да ће туристе то иритирати, али заправо многи само питају да ли је у Москви увек тако строга контрола, и сасвим су задовољни када чују одговор да су те мере предострожности везане за ситуацију са тероризмом у свету, што они одобравају: „То је добро! Боље је тако!“ Додуше, у вези са тим је било и занимљивих случајева. Једном на улазу у Кремљ, где се налази радна резиденција председника РФ, полицајци нису пустили српске туристе из простог разлога што је један од њих у торби имао флашу ракије! Није ни чудо, јер је време тога дана било прохладно. Па ипак, ракија је морала бити остављена на чување у гардеробу, јер је у Кремљу врло строга контрола!

Љубав за сва времена

Без обзира на често облачно време, кише и хладноћу, застоје у саобраћају и строга правила понашања (на пример, забрана пушења на јавним местима уведена је 2013. године – прим. ред.), велика растојања и поједине друге недостатке, ретко кад се може чути негодовање од туриста из Србије. Они обично долазе у одличном расположењу, са великим интересовањем и поштовањем према руској култури и историји, тако да лоше време или неке ситније непријатности не могу бацити сенку на њихово путовање. Многи обећавају да ће га се сећати до краја живота. „Ви сте толико богати“, каже Ана из Војводине. „Ви имате шуме, имате толико воде у рекама, бескрајна пространства и тако лепе градове! Ако некада пожелим да се негде преселим, долази у обзир само Русија!“

*Ауторка текста је Светослава Цветкова, московски водич и преводилац за српски језик и сарадница редакције Russia Beyond.