Заљубите се у Сибир: Посетите Иркутск и Бајкал

Путовања
САРА ЧАТА
Од дрвених сибирских кућа и прогнаних аристократа 19. века до протагониста „Рата и мира“ и неописиве лепоте Бајкалског језера – посета Иркутску памти се за цео живот.

Са стране Иркутск обично асоцира људе на огромна растојања и екстремне хладноће. Са својих 600.000 становника Иркутск је један од највећих градова Сибира, али и један од најсунчанијих и најтоплијих градова у овом региону.

Проведите један викенд у Иркутску, истражите архитектуру 19. века и западну страну језера Бајкал, и сазнајте зашто је Иркутск најпопуларнија дестинација Транссибирске железнице.

„Дневна“ задовољства

Сваки искусни туриста зна да се град најбоље може обићи пешке. То можете учинити сами или у екскурзији „зеленом линијом“, којом за 2-3 сата можете видети тридесетак најзанимљивијих места у Иркутску.

И у једној и у другој варијанти обавезно прошетајте кроз историјски центар града. Бићете фасцинирани дрвеном архитектуром старог града која је стављена на прелиминарну листу објеката културног наслеђу Унеска.

Посебно обратите пажњу на прозоре тих кућа. Они су већи од типичних сибирских прозора на кућама тог периода. Често су високи и преко једног метра, а већина има и дрвене капке (тај моменат се често губи из вида у типичној руској архитектури).

Легенда каже да је некада у Сибиру било много разбојника тако да су житељи покушавали да заштите своје куће тешким и чврстим дрвеним капцима на прозорима. Украсна конструкција прозора је такође занимљивост овога града.

Ако се шетате по кеју реке Ангаре, вратите се у град улицом Карла Маркса да бисте видели импозантно Иркутско драмско позориште. Саграђено је 1850. и једно је од најстаријих драмских позоришта у Русији, са престижном историјом којој су највише допринели чувени драматург Александар Вампилов и Валентин Распутин – обојица родом из Иркутска.

Прошетајте се још 10 минута и станите испред изванредног Културног центра „Александар Вампилов“. Замолите водича да вам исприча нешто о животу и стваралаштву овог „сибирског Чехова“.

Следи посета музеју посвећеном декабристима. То је комплекс који се састоји од имања кнежевских породица Трубецки и Волконски. После чувеног устанка декабриста 1825. године већина устаника је послата у Сибир. Неки од њих су добили цареву дозволу да се трајно настане у Иркутску где су направили имања која се данас могу посетити.

Као што је познато, многе жене руских декабриста су пратиле своје мужеве у прогонство. Оне су у руској историји постале симбол пожртвовања, симбол жене која је спремна на све ради свога мужа.

Марија Волконска, жена вође декабриста Сергеја Волконског, пратила је мужа у Иркутск где је њихова породица 30 година живела у прогонству. На имању породице Волконски може се видети њихова кућа као и њихове личне ствари, уметничка дела која су они створили, па чак и зимски врт где је Волконска гајила ананас.

Роман „Рат и мир“ је још један разлог да се посети ово место. Кнез Сергеј Волконски био је даљи рођак Лава Толстоја и прототип једног од главних јунака „Рата и мира” Андреја Болконског. Музеј редовно организује културне догађаје. Потрудите се да посетите летњу филмску ноћ или „зимску ноћ у музеју“.

После тога ћете вероватно огладнети, па можете утолити глад најбољим специјалитетом у граду. Пре свега пробајте „пози” – куване кнедле са месом, традиционално јело бурјатске и монголске кухиње. Једу се рукама док су вруће. Најпопуларније место у граду је кафе „Буза“ на улици Чернишевског.

Даље, у „Расолнику“ можете пробати традиционална совјетско-руска јела од домаћих производа (постоји чак и брошура о пољопривредницима од којихсе набављају намирнице, са фотографијама и кратким биографијама). „Расолник“ има и одличне десерте, а можда и најбољу торту од меда у граду!

Ноћни живот

Центар ноћног живота у Иркутску је насеље познато као „Сто тридесета четврт“, где има неколико барова са могућношћу да певате караоке и плешете. У граду су отворени караоке барови и дискотеке, а међу њима и караоке клуб „Опера“, караоке клуб „Не пуцајте у пијанисту“, и караоке бар „Дивљи коњ“.

Туристи које не привлачи типичан ноћни живот могу да посете „Анти-кафе“ на улици Сухе Батора. Посетиоци могу да играју видео-игре, гледају филмове или једноставно да се друже. Петком увече, одмах поред „Анти-кафеа“ у малој подрумској сали одржавају се џез вечери. За 200 рубаља (3,5 долара) можете уживати у џезу до поноћи, па и дуже.

Бајкал

Када будете спремни да из града изађете у природу седите на „маршрутку“ која ће вас за 50 минута одвести до језера Бајкал. Он се овде зове и „мало море“. То језеро је једна од највећих природних ризница Русије. Листвјанка је прво насеље после Иркутска на које наилазите. Оно је нешто попут „капије Бајкала“.

Листвјанка је велика отворена пијаца са много народа где се продају свеже и сушене биљке, чајеви, сувенири и чувени бајкалски омуљ (coregonus autumnalis). Немојте пропустити шансу да дегустирате укусног омуља на обали Бајкала.

Зими можете да мазите ирваса, да се играте на залеђеном језеру, или да се скијате у Листвјанци. Посетите скијашко одмаралиште и чувени Шамански камен – огромну стену изнад реке Ангаре на ушћу у Бајкал.

Према легенди, разбојнике су оставили на стени и дали им да бирају хоће ли да пливају назад на обалу или да се смрзну на стени. Кажу да то и није био неки избор, јер је Ангара толико брза и хладна да би се сваки разбојник брзо смрзао ако би покушао да је преплива.

Посетите Музеј Бајкала у Листвјанци и сазнајте необичне чињенице о највећем, најстаријем и најдубљем језеру на свету. На пример, преко 75% свих биљних и животињских врста у Бајкалском региону су ендемске врсте, што значи да их нема нигде другде на планети. У музеју обитавају две Бајкалске фоке. Оне припадају једној од три познате слатководне врсте ових животиња. Још увек се не зна како су оне доспеле у ове крајеве.

Листвјанка има и много традиционалних парних купатила (позната руска „бања”). Она се налазе у хотелима као што је „Baikal Hill Residence“, „Легенда Байкала“ или „Хотел Маяк“. Имају их и мањи хотели као што је „Бодрый медведь“, „Малина“ или „Байкальские сезоны“. Пријатно бањање!

Ако имате довољно енергије и воље посетите и Музеј Талци (20 минута аутомобилом). То је музеј под отвореним небом на реци Ангари где је представљена традиционална дрвена архитектура овог региона. Ту се често организују културна догађања, продају се сувенири на отвореној тржници, а постоји и Кућа Баба-Јаге, познатог лика руских бајки.