Живот у сибирском Салехарду, једином граду унутар Поларног круга

Замолили смо фотографа Евгенију Жуланову, која је боравила у Салехарду, да нам исприча нешто о свом путовању. „Зими се температура може спустити и до -40 или -50°C, али ја сам овде боравила током пролећа и лета, па није било тако страшно“, каже Евгенија.

„Али чак и у пролеће морала сам да носим рукавице, топлу одећу и капу. Руске ваљенке, традиционална зимска обућа од ваљане вуне, савршен су избор за тамошње услове.“

„Север ме привлачи због егзотичног начина живота, културе локалног становништва и природних лепота. Ипак, услови за живот нису погодни ако нисте навикли на сурове климатске услове и велике комарце који су лети права напаст.“

„Највећи проблем била ми је тамошња храна. У радњама се продаје само бајата роба, и то замрзнута. Веома је скупа, јер у овој области ништа не успева. Ипак, рибе има у изобиљу. Држе је напољу и тако остане хладна, па фрижидери нису потребни. Риба је изврсна. Веома ми се допада.“

„Међутим, и моја прича је доказ да није све тако једноставно. Отишла сам у Салехард на недељу дана, а остала сам 3 месеца. Главни разлог томе било је локално становништво. Никада нисам упознала тако љубазне, топле и лепе људе. Ако сте заборавили како изгледа неискварено људско биће, посетите север.“

„Морате пробати локално јело строгањину – свеже смрзнуту рибу или месо, један од главних специјалитета кухиње севера. Сервира се смрзнуто и исечено на танке филете. Порције су мале, па се неће истопити. Можете је јести уз ,сосʻ, мешавину једнаке количине соли и бибера. Изванредна је!“

„Узгајање ирваса је најчешће занимање становника, а тиме се нарочито баве Ненци, малобројни народ руског севера. За њих су ирваси извор хране и одеће, али и превозно средство.“

„Држава има посебне програме за очување ове традиционалне делатности, па Ненцима обезбеђује станове и моторне санке за снег. Крајем марта организује се ,Дан узгајивача ирвасаʻ, велика прослава која окупља бројне староседеоце“.

Можете доћи авионом из Новог Уренгоја - постоје директни летови из Москве. Можете стићи и возом, али само рутом Тјумењ-Киров. У Кирову путници морају да преседају да би дошли у град Лабитнанги, а затим даљи пут настављају трајектом или аутомобилом по леденом путу који нестаје кад се снег истопи.

„Људи изгледају 10 година млађе. Увек су спремни да помогну туристима, љубазни су према њима, кажу вам где да идете, шта да радите, и не покушавају никада да вас преваре.“

1978. године забележена је рекордно ниска температура од -53°C. Од 1992. године број становника се увећао за 50% - радници су похрлили у град како би радили у грађевинарству и на експлоатацији гаса. Риболов је основа привреде, планира се и изградња туристичког центра. У граду живи 48.300 становника.