Пет најхладнијих градова Русије

На северу Сибира зима траје скоро целе године. Снег шкрипи под ногама, поларне ноћи су ледене и тамне, заливи оковани ледом, а најтоплија и најпрактичнија обућа су традиционалне руске сукнене чизме „ваљенке”, или "унте", високе чизме од ирвасове коже.

Јакутск

„Када сам слетео на аеродром у Јакутску, сви су ме радознало посматрали. Мислим да су желели да виде како је обучен једини туриста који се усудио да посети град по поларној хладноћи. Такве температуре свакодневно може да подноси само локално становништво”, прича швајцарски фотограф Стив Јункер, који је у Јакутск допутовао да би фотографисао град и околину. 

Јакутск је главни град руске Републике Саха (Јакутија). Спада међу најхладније градове на свету. Просечна температура током зиме је –40 до –50 степени Целзијуса. Најнижа до сада измерена температура била је − 64 степена. Ако желите да посетите Јакутск, понесите најтоплију одећу.

Упркос суровим климатским условима, Јакутск има око 300 хиљада становника.

Овај град је познат по дијамантима и мамутима. У њему су зграде подигнуте на стубове, јер је због стално смрзнутог тла сувише тешко и скупо копати темеље. Занимљиво је да је један заљубљени пар из Јакутска поставио несвакидашњи рекорд – љубили су се 22 минута на −30 степени.

Ако у Јакутск допутујете зими, најбоље је да брзо пређете пут од једне до друге градске знаменитости. Из Музеја мамута у коме су изложени гигантски скелети ових праисторијских животиња пређите у Музеј вечитог леда, где ћете добити ваљенке и чути причу о свим врстама леда. Посетите необичан музеј посвећен хомусу, традиционалном народном музичком инструменту Јакута распрострањеном и у другим деловима света (Музеј хомуса народа света). Дијаманте можете разгледати у Музеју јувелирства. На крају обиласка града свратите на ручак у ресторан и пробајте овдашње специјалитете: рибу чир, месо ирваса или коњско месо.

Нориљск

Нориљск се налази на северу Краснојарског краја (2878 км од Москве). Један је од најхладнијих руских градова. Еколошка ситуација у граду је доста лоша јер се у Нориљску експлоатише паладијум, платина, злато, сребро, никл, кобалт и бакар. Нориљск је ипак леп и интересантан град, па ћете сигурно уживати у шетњи његовим улицама како на –30 зими, тако и на +30 лети. Препоручујемо да посетите градски музеј и прочитате нека од писама заточеника некадашњег Нориљског казнено-поправног логора (НориљЛАГ-а) и погледате ретке етнографске експонате као што је одећа шамана или народна ношња Евенки и Нганасана – староседелачких народа Сибира. После шетње по мразу можете у супермаркету купити пељмене (традиционално руско јело слично равиолама) са месом ирваса. Уз вечеру погледајте фотографије Нориљска „Days of Night — Nights of Day” за које је Јелена Чернишова прошле године добила награду „World Press Photo”. 

Диксон

Диксон је најсеверније насеље у Русији. Налази се у Краснојарском крају, на обали Карског мора (2729 км од Москве). Диксон је био „престоница снежног Арктика” још у совјетско време, када се у њему налазила највећа руска лука. Ако волите да путујете бродом, лети до Диксона можете стићи Јенисејем.

Клима је овде оштрија него у Нориљску. Поларне ноћи су тамније, температура се спушта испод нуле већ у септембру, снег се топи у јуну, а некада и касније. Скијашка такмичења се одржавају обично у мају. Честе су такозване „црне мећаве”. То је јака вејавица у којој ветар достиже брзину од преко четрдесет метара у секунди, а мећава прелази у ураган. Према речима мештана, ветар је толико јак да носи псе и празну бурад за гориво, које има много на обали.

Иако је зима овде заиста сурова, боравак у Диксону је јединствен доживљај. Наћи ћете се на самом крају леденог Арктика, видећете снагу Карског мора, беле китове, моржеве и, наравно, поларну светлост.

Верхојанск

У градићу Верхојанску (4675 км од Москве) живи тек нешто више од хиљаду становника. Научници и метеоролози се још увек нису усагласили око тога које насељено место је најхладније на свету –Верхојанск или Ојмјакон. Оба града се налазе у Јакутији. За становнике ових најхладнијих насеља на планети то није ни важно: и у Верхојанску и у Ојмјакону влада поларна хладноћа. Најнижа измерена температура у Верхојанску је −69,8 степени Целзијуса. Зато не чуди што су у Верхојанск од 19. века протеривани револуционари, побуњеници и декабристи. Међу њима је био руски и пољски етнограф Вацлав Серошевски, који је овде у прогонству провео 12 година (од 1880. до 1892). Када је из Пољске доспео у ове ледене пределе, Серошевски није клонуо духом. Оженио се девојком из Јакутије и почео да проучава локалну етнографију. Касније је написао књигу „Јакути. Етнографско истраживање”.

Дудинка

Крстарење возом по исконском Северу

Туристички воз „Поларна светлост“ нуди обилазак руске поларне области у удобном хотелу на точковима.

Вреди превалити дуг пут до Дудинке (2801 км од Москве) да би сте присуствовали Дану узгајивача ирваса, локалном празнику који се одржава сваке године у марту у граду и околним насељима Синдаско, Потапово и Попигај. Тог леденог празничног дана представници малих староседелачких народа овога краја (Ненци, Евенке, Долгани, Нганасани и Енци) облаче своје најлепше народне ношње и организују трке ирваса. То је призор који се ретко где може видети, јер узгајивачи ирваса живе номадским животом и обично су са својим стадима далеко у тундри.

У радионици народних рукотворина „Мукустур” или у „Дому народне радиности”, можете купити унте. То су чизме од ирвасове коже извезене националним мотивима. Њихов квалитет је проверен на овдашњој хладноћи. Из Дудинке (као и из Јакутска) за успомену на далеке поларне крајеве можете понети необичне и вредне сувенире: брошеве и други накит израђен од кљова мамута.

Росијскаја газета. Сва права задржана.