Тамо су куће од ћилибара: Како српски навијачи могу да проведу време у Калињинграду

Мундијал је најважнији догађај у овом граду у послератном периоду. Ради њега је направљен прелепи стадион који прима 35.000 гледалаца, направљени су нови мостови и путеви, и капитално је реновиран аеродром Храброво. Србија ће у Калињинграду играти против Швајцарске 22. јуна.

Калињинград је престоница најзападнијег региона Русије (у летњем периоду се подудара са временском зоном Западне Европе). Ова ексклава нема копнену границу са својом матичном територијом. До „матице“ се стиже авионима „Аерофлота“ и других руских авио-превозника.

Катедрала у Калињинграду

Историја

Калињинград су 1255. године основали немачки крсташи на високој обали реке Прегоље, на месту пруског града Твангстеа. У центру насеља је био замак који је назван Краљевско брдо, што на немачком у руској интерпретацији звучи као „Кёнигсберг“. Тај назив је замак добио у част бохемског краља Отокара који је предводио тадашњи поход. Назив „Кенигзберг“ је до 18. века званично коришћен само за замак, мада је по обичају тако називана и оближња територија.

Кенигзберг је дуго био водећи град витезова Тевтонског ордена. Ту се 1724. године родио велики филозоф Имануел Кант, кога Калининграђани доживљавају као свог најчувенијег земљака. (Узгред, други њихов чувени земљак је космонаут Алексеј Леонов, човек који је први изашао из свемирског брода у отворени космос).

Кенигзберг је од 1773. до 1945. године био административни центар немачке провинције Источна Прусија, а 1945. је после Другог светског рата припао Совјетском Савезу и касније преименован у Калињинград, у част Михаила Калињина, једног од руководилаца СССР-а. После распада Совјетског Савеза, када је Литванија стекла независност, Калињинградска област је као део „руске совјетске републике“ постала издвојени регион Русије и данас је окружена земљама Европске уније.

Како стићи?

Аеродром Храброво се налази 20 км североисточно од центра Калињинграда. Са аеродрома се до центра града може доћи аутобусом и таксијем. Том линијом на сваки сат саобраћа аутобус бр. 144. Аутобуска станица је одмах поред излаза из аеродрома. До центра се путује 40-50 минута. Вожња таксијем на овој релацији кошта најмање 7-8 евра.

Где одсести?

Преноћиште кошта најмање 80 евра, а може коштати чак и 500, па и више евра. Међу туристима су популарни хотели „Кайзерхоф“, „Чайковский“ и „Европа“, са просечним ценама смештаја. Ако још увек нисте резервисали собе у хотелима, можете окушати срећу преко сајта booking.com.

Подсећамо, да ће стално место боравка репрезентације Србије у Калињинградској области бити одмаралиште Светлогорск, удаљено 44 км од Калињинграда. Српски фудбалери ће живети у хотелу Royal Falke Resort&SPA, тренираће на стадиону „Балтија“, а између тренинга ће се купати у прохладном Балтичком мору.

Градски превоз

У Калињинграду саобраћају градски аутобуси, тролејбуси и трамваји. Постоји такође и линијски такси (у коме вожња кошта око 0,3 евра).

Вожња обичним таксијем кроз Калињинград, у просеку кошта 4-5 евра. Постоје и „фиксиране тарифе“ које већином важе за одлазак до аеродрома или долазак са аеродрома (око 8 евра), а такође и за везу са приградским насељима (највише 13 евра).

Шта треба видети?

Најважнија знаменитост и својеврсни заштитни знак Калињинграда је катедрала саграђена крајем 13. и почетком 14. века. У њој су највеће оргуље у Русији. Комплекс катедрале има две концертне сале, као и гроб и музеј чувеног немачког филозофа Имануела Канта, који је студирао, а затим дуго предавао на Кенигзбершком универзитету. Адреса: Кантова улица, 1.

Храм Свете обитељи. Овај храм је у рату руиниран, а касније у совјетском периоду је запустео. Објекат је рестаурисан 1980. године, након чега је у њему отворена Калињинградска обласна филхармонија. Адреса: Улица Б. Хмељницког, 61а.

Музеј ћилибара. Живописна старинска кула „Дона“ део је старе тврђаве која је обновљена после Другог светског рата. У овом музеју се могу видети фрагменти чувене Ћилибарске одаје. Поред музеја су тезге на којима се по врло коректној цени могу купити производи од „сунчевог камена“ – ручни радови калињинградских мајстора. Адреса: Трг Маршала Васиљевског, 1.

Музеј светског океана. Није случајност што је такав музеј отворен у граду где Русија има једину балтичку луку у којој се вода не замрзава преко зиме. Љубитељи мора могу овде да се упознају са историјом морепловства, да виде праву подморницу, па чак и скелет „балтичке“ уљешуре (кита зубана). Адреса: Кеј Петра Великог, 1.

Финска капија – једна од седам очуваних капија Калињинградске тврђаве. Ова је направљена последња – потиче из 17. века. У капији је отворен музеј где се чувају старински предмети пронађени приликом заштитних ископавања на оближњем терену. Адреса: Улица Дзержинског, 30.

Фабрика ћилибара. У западном делу области налази се насеље Јантарни. Ту су пешчане плаже најшире, ту постоји и велика фабрика ћилибара. Јединствени багер који „корача“ вади ћилибар из слојева такозване плаве глине. Можете непосредно посматрати овај занимљиви процес. Екскурзије у фабрику су веома популарна туристичка понуда. На крају екскурзије ће вам бити предложено да уђете у ћилибарску пирамиду, коју су вешти Калињинграђани направили од „сунчевог камена“. То је веома занимљиво, а лекари кажу да је и веома здраво.

Ћилибар

Рибарско село Калињинграда је етнографски и трговачки комплекс стилизован у виду „старе Пруске“. Налази се на десној обали Прегоље. Адреса: Октобарско острво.

Независно од тога да ли путујете са децом или сами, свакако треба да посетите један од најстаријих и највећих зоолошких вртова у Русији. Основао га је 1896. године немачки предузетник Герман Клас. После Другог светског рата зоолошки врт је постао својина Калињинграда. У њему има ретких биљака и преко 300 врста животиња.

У Калињинграду се налази Музеј средњовековних мучења. Атмосфера у музеју је таква да се посетилац за трен ока „пресели“ неколико столећа уназад. Овде можете видети разнолике справе за мучење и уверити се да су људи од давнина добро знали како да нанесу бол своме ближњем. Адреса: Клињинградска област, насеље Орловка, Централни сокак, 7.

Мистична појава у Калињинградској области је и такозвана „шума која плеше“ на Куршској превлаци. У народу се помиње назив и „пијана шума“. Стабла у тој шуми су необично изувијана и још увек не постоји јединствено мишљење о узроку те појаве.

Исто толико загонетно место је и „песак који пева“ близу насеља Мечниково. Песак почиње да „пева“ када дува јак ветар или када неко корача по њему. Кажу да то „певање“ подсећа на звуке флауте или оргуља.

Шта треба пробати?

У Калињинграду је популарна руска, европска и балтичка кухиња. У центру града ћете лако наћи много добрих ресторана, а цене ће вас пријатно изненадити.

Упознајте локалне специјалитете:

Кенигзбершке ћуфте у белом сосу. Веома су укусне. Кажу да је то било омиљено јело великог филозофа Имануела Канта. Овом јелу боља реклама и не треба. Ћуфте су данас једно од главних јела на менију многих ресторана у граду и области.

Литванске кнедле. Калињинградска област се граничи са Литванијом, тако да је најукусније национално јело те земље и овде постало популарно. То су огромне кнедле од сировог ренданог кромпира са пуњењем од млевеног меса.

Као што се може и очекивати, већина специјалитета у приморском граду на обали Балтичког мора прави се од рибе.

Строганина (танко насецкани листићи сирове замрзнуте рибе са сољу и зачинима). Овај рецепт су житељима Калињинграда донели морнари са далеких пловидби. Строганина се углавном прави од паламиде (Sarda sarda) и скуше, понекад и од шњура (Trachurus trachurus).

Димљене папалине у конзерви. Овом специјалитету је чак подигнут споменик у пограничном градићу Мамоново, где се налази једна од фабрика за прераду и конзервирање рибе. Још један споменик би се могао поставити у градићу Светлоје. У том рибарском насељу се конзервирају веома укусне димљене папалине у уљу.

Балтичка харинга. У Калињинграду се ова врста рибе толико поштује да је чак уведен посебан градски празник – Дан харинге. Сваког пролећа се на тај празник окупљају хиљаде житеља Калињинграда. Саветујемо вам да балтичку харингу купите на Централној пијаци, где је она увек свежа и умерено усољена.

Шта понети као успомену из Калињинграда?

Ћилибар. Из Калињинграда не треба отићи без ћилибара. Он се овде продаје у виду префињених сувенира и каменчића на магнетима. Асортиман је широк, а цене варирају од 4 до 400 евра. Ћилибар се може купити у специјализованим продавницама али и у обичним киосцима.

Кенигзбершки марципан. Можете спојити лепо и укусно тако што ћете купити кутију кенигзбершког марципана. Некада је он у Немачкој био на великој цени, а сада се у Калињинграду обнавља стара традиција. Можете, на пример, понети кући велику кенигзбершку катедралу од марципана.

Димљена јегуља. То је неописиво укусна риба. Можете је купити на Централној пијаци где ће вам продавац пажљиво запаковати рибу „за понети“, или и у некој градској рибарници где ће вам поред јегуље бити понуђено још много тога.

Старински новчић или оловни војници. На бувљој пијаци на проспекту Калињина, или у антикварницама у Улици професора Баранова, можете пронаћи занимљиве старинске стварчице које подсећају да се Калињинград некада звао Кенигзберг. То може бити предратна апотекарска флашица или сребрни новчић војводе Алберта од Прусије.

Прочитајте још: Ћилибар, благо крајњег запада Русије

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“