„Лепше од планина могу бити само планине на којима још ниси био.” Питајте било ког Руса и он ће сигурно знати за ову песму Висоцког. А ко би уопште са оваквим ставом могао да се спори?
Кавказ, Алтај, Урал, Сибир, Камчатка – у Русији има много места на којима љубитељи планина, алпинисти и планинари могу да доживе све чари моћних врхунаца. Раније смо писали о највишој планини Европе, Елбрусу (5642 метра) на Северном Кавказу, али то је само један од многих ништа мање задивљујућих руских врхова.
1, Народнаја (1,895 m)
Legion Media
Постоје две верзије о пореклу имена највишег врха Урала, Народнаја. Према једној верзији, прва експедиција 1927. године планини је наденула име „Народна планина” у славу великог совјетског народа. Друга верзија, пак, каже да име потиче од назива реке Народа која извире на овој планини. У сваком случају, врх је постао популаран међу совјетским планинарима крајем 50-их и отада се Народнаја сматра за место које треба да посети сваки љубитељ планина који држи до себе. Постоје организоване туре до овог врха које не захтевају озбиљну алпинистичку опрему ни искуство, али ипак морате бити у солидној кондицији.
2, Бољшој Тхач (2,368 m)
Из слободних извора
Бољшој Тхач на Северном Кавказу је импресивни планински ланац у парку природе „Бољшој Тхач”, који је уврштен у списак Светске баштине Унеска. Планина која подсећа на џиновску средњовековну тврђаву није изазов само за професионалне алпинисте, него и популарна туристичка дестинација за почетнике. Потребно вам је најмање четири до пет дана да упознате ове прелепе пределе.
3, Кизил-Тајга (3,121 m)
Свето место за становнике руске Републике Тува, Кизил-Тајга је највиши врх Западних Сајанских планина, који се уздиже између величанственог Алтаја и долине реке Јенисеј. Име овог планинског врхунца на тувинском језику значи „црвена планина покривена шумом”, с обзиром да је предео богато обрастао дрвећем. Ово је удаљено место које туристи ретко посећују, тако да представља идеалан избор ако вам је потребно да проведете неколико дана у миру и тишини, било по свом избору било по препоруци лекара.
4. Мунку-Сардик (3,491 m)
Legion Media
„Вечити голи врх” (како се Мунку-Сардик преводи са монголског) највиши је врхунац Источних Сајанских планина у Бурјатији. Налази се на граници између Русије и Монголије, није лако освојив и захтева планинарско искуство. На неким деловима успона морате се успињати уз стене и прелазити ледена поља, а осим тога, ту су и три глечера, што нећете моћи да видите на другим врховима Сајанских планина.
5. Белуха (4,509 m)
Кирил Петухов/Википедија
Највиши врх Алтаја, Белуха је део „Златних планина Алтаја” на списку Светске баштине Унеска. Врх је стекао популарност изван Сибира 20-их година 20. века захваљујући Централноазијској експедицији познатог сликара Николаја Рериха. Он је био одушевљен овим недирнутим пределима и фасциниран тиме колико дуго одјек путује у овим планинама. Руси планину зову „Белуха”, јер су њени врхови током целе године покривени снегом. Усамљени путници, чланови спортских клубова, па чак и обични туристи радо посећују ову ледену планину, али успон до врха није за почетнике. Освајање највишег врха Сибира далеко је сложеније од обичне шетње по природи. Лед и велике удаљености које треба савладати ову планину сврставају међу најтеже освојиве и стављају је у ранг врхунаца Памирских планина.
6. Дихтау (5,205 m)
Legion Media
Дихтау (у преводу „стрма планина”) је други врх по висини како на Кавказу, тако и у читавој Европи, одмах после Елбруса. Није га лако освојити. Познат је по томе што од пењача захтева техничку вештину и носи опасност од честих лавина. Ова планина се налази на списку седам других по висини врхова на седам континената, који према многима представља већи изазов за планинара од много познатијег списка Седам највиших врхова. Уз азијски врх К2 и афрички врх Кенија, Дихтау алпинистима поставља теже изазове од свих највиших врхова на свету и често га из тог разлога (и одсуства туриста) искусни алпинисти бирају себи за циљ.
7. Кључевска сопка или Кључевски вулкан (4,850 m)
Legion Media
Највиша планина на полуострву Камчатка и највиши активни вулкан у Евроазији, Кључевска сопка није за људе плашљиве природе. Такође је део Светске баштине Унеска. Процењује се да је вулкан стар 7000 година. Он наставља да расте у повременим ерупцијама које се у просеку дешавају сваке треће или пете године (пoследњи пут 2017). Туристи и алпинисти га често посећују како би их продрмао адреналин и како би уживали у његовом јединственом пејзажу.