Егзотично и увредљиво: Најзанимљивији надимци руских градова

Надимци и народски називи насељених места нису свуда подједнако омиљени. Американци, на пример, радо говоре LA уместо Лос Анђелес, а многи Руси не воле кад неко изврће назив њиховог родног града. Такви су, на пример, житељи Петербурга. „Рођени Петербуржани не могу да смисле простачки надимак ’Питер’“, каже Јелена Боброва, новинарка и водич петербуршког пројекта Pterswalk посвећеног организовању екскурзија.

„Видела сам на интернету расправе о томе да наш град тако називају само дошљаци. И, наводно, прави Петербуржани ту реч не користе. Није баш тако, али у тој тврдњи има и истине“, објашњава она. Такво гледиште је прилично конзервативно (с обзиром да су назив Питер за Петербург већ у 18. и 19. веку користили „дошљаци“ попут Александра Радишчева и Ивана Крилова, и да у данашње време велики број Петербуржана користи овај надимак), али одражава ставове људи који су скептични према било каквим надимцима.

Са друге стране, живи језик није могуће скаменити. У њему се увек појављују народски изрази и речи из жаргона које су згодне за употребу, а много тога затим продире и у књижевну норму. То се добро види на примеру руских градова. Каквих све ту има надимака!

Што краће, то боље

Екб

Legion Media

„Незванични“ називи градова најчешће настају услед предугачког званичног назива, па га је згодно скратити у разговору и писању. Због тога мештани уместо Санкт Петербург често кажу Питер или Спб. Јекатеринбург из истог разлога постаје Јекат или Јекб, Новосибирск је Новосиб или Н-ск, и тако даље.

Природно је да се вишесложни назив скрати на један или два слога. Самим тим је логично и што се краћи називи (Москва, Перм, Пенза, Омск) не скраћују додатно. А ако град у називу има две речи, онда се једна често избаци. Тако се Нижњи Новгород често зове Нижњи, а Ханти-Мансијск је Ханти, док се град Бољшој Камењ (Велики Камен) на руском Далеком истоку, замислите, најчешће зове скраћено Камен.

Корени

Кјониг

Legion Media

Понекад се граду као надимак даје стари назив или варијанта на језику аутохтоних житеља. Најпознатији пример је Калињинград. Он се у народу зове Кјониг (скраћена варијанта пуног немачког назива Кенигзберг, који се на руском изговара „кјонигзберг“). Из истог разлога се Јужно-Сахалинск понекад зове Тојохара (јапански назив), а Петрозаводск је Петроској (карелски назив), мада се у овом последњем случају чешће користе традиционалне скраћенице Петрик и Птз.

Не препоручује се странцима

Поједини надимци су заправо топоними који су већ познати широм света, а имају нешто што звучи слично. Такве надимке углавном користе искључиво житељи, и искључиво у ироничном смислу. На пример, Барнаул је Барнео (по угледу на острво Борнео, али са А уместо О), иако нимало не личи на зелено острво у Индонезији, које се сада зове Калимантан. Градић Глазов у Удмуртији житељи гордо зову Глазгов (на руском Глазго), село Гонжир у Пермском крају је Гондурас (руски назив за Хондурас), а Сизрањ у Самарској области је Сан-Фран-Сизрањ. Постоји још и варијанта Засрањ (од речи са препознатљивим општесловенским кореном), али је из разумљивих разлога боље да га не користите, ако нисте рођени у Сизрању.

Сан-Фран-Сизрањ

Legion Media

Слични иронични и увредљиви, чак и крајње увредљиви називи градова нису реткост у Русији. „У пролеће и јесен Јекб се у шали зове још и Грјазбург (у преводу: Блатобург). Једном је неко поставио чак и таблу са тим називом на улазу у град“, каже новинарка из Јекатеринбурга Јулија Шевјолкина.

Постоје и варијанте као што је Засратов (Саратов, али опет са оним препознатљивим словенским кореном), Краснодир (Краснодар + „дыра“, на руском „рупа“). Па ипак, шампион по броју ироничних назива је свакако Москва. Она је и Нерезиноваја („резиновый“ на руском „гумени, од гуме“, од изреке везане за најезду миграната: „Москва није од гуме, не може се бескрајно растезати“), она је и Москвабад („Москва“ + суфикс који је чест у називима градова Централне Азије, одакле долази велики број миграната, житеља бивших совјетских република).

Подразумева се да није препоручљиво користити такве називе ако сте житељ неког другог града или странац. Једно је када се староседелац шали на рачун свог родног града, а друго је када то ради човек са стране.

Апсурд

Поједини надимци су толико чудни да их није лако објаснити. На пример, Александра Гурјанова из Самаре тврди да мештани тај град понекад зову „Камапа“, по енглеској „транскрипцији“ руске речи (CAMAPA). По сличном принципу се Иваново зове још смешније: „Убахобо“ (UBAHOBO), али је тешко утврдити колико је таква егзотика заиста у оптицају.

Како се не избламирати

Генерално говорећи, није паметно демонстрирати познавање локалног жаргона у туђем граду. Чак и ако се нико не увреди, можете бити погрешно схваћени. На пример, ви сте можда и чули за неки израз, али он већ одавно није у употреби. „Када сам тек дошла у Јекатеринбург и отишла на разговор са потенцијалним послодавцем, све време сам уреднику локалних новина говорила ’Јобург’, "Јобург“, док ми он није скренуо пажњу: ’Знате, овде нико више тако не говори. Сада овај град сви зову Јекат’“, прича Јулија Шевјолкина. Према томе, ако нисте сигурни да вас саговорник неће погрешно разумети или се можда увредити, боље је да користите само званичан назив.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!