Деца на крајњем северу увек имају много питања: „Зашто ме водите у вртић ноћу и враћате ме ноћу? Како је продавница играчака затворена кад је напољу дан? Мене сви лажу“. Временом се човек на све то навикне.
Током поларне ноћи је мрачно скоро цела 24 часа. Сунце се може видети највише пола сата, и то је заправо некаква мутна жута мрља у плавичасто-сивкастој измаглици. У децембру и јануару је поларна ноћ најдубља. Мрак је кад устанете ујутру, сумрак је када сте на послу или у школи, а кући се враћате опет по мраку. Поларни дан траје два месеца годишње, током лета. Тада је ноћу светло као по дану. Житељима крајњег севера се често чини да је то нешто најлепше што их уопште може снаћи.
Али не зато што се и ноћу све види, него зато што се драгоцено време поларног дана не сме губити на спавање. Преко лета кафићи раде нон-стоп и никад нису празни. Људи су овде током целе дуге зиме чекали поларни дан, да се у три сата ноћи прошетају сунцем обасјаним пустим улицама, и сада ће жртвовати свој сан да то не пропусте.
Авионске карте су болно питање. Житељи крајњег севера су далеко од свега. Где год пожелели да оду, свеједно најпре треба да отпутују авионом до било ког већег града, па тек онда да планирају куд ће даље. А све је то веома скупо. Нико не може себи да приушти толики луксуз да сваке године иде на одмор. Зато људи штеде дане одмора док не накупе 4-6 месеци. Зато одлазе на одмор сваке треће или четврте године. Они и не знају шта значи отићи 10 дана на море и вратити се на посао.
Тамо на расположење утичу циклони и антициклони са њима својственим варијацијама атмосферског притиска. Колико јуче је човек могао волу реп да ишчупа, а већ данас је толико слаб да се опрашта са животом. Додајте томе мрачан зимски дан и снежне пејзаже, и ето идеалних услова за депресију. На северу је лакше пасти у депресију него у снег.
То јело се зове строганина. Састојци: риба и со. Узме се велика замрзнута риба, исецка се на танке листиће, листићи се умачу у со и једу. И то брзо, док се не истопе. Ако живите на северу, свакако волите сроганину.
Север је познат по томе што је просечна плата тамо већа него у осталим регионима Русије, пре свега захваљујући додацима за тешке климатске услове. Али то човека радује само док не добије прву плату и оде са њом у продавницу. Цене су 300% веће него другде у Русији. Није ни чудо, јер на северу се скоро све допрема издалека. Достава траје дуго и обавља се у тешким условима, а понекад није ни могућа. И све остало је на северу скупо, од инфостана до авионских карата. „Солидна“ северна плата се „топи“ у рукама, тако да је штедња једини излаз.
Сваки други житељ севера има у својој биографији овакав фрагмент: „Дошао сам на 3-4 године да брзо зарадим доста новца и остао овде 30 година. Не планирамо да се селимо одавде“. Многи долазе овамо на привремени рад и остају за стално. Север привлачи људе. Није јасно како сва та хладноћа, изолација и помрчина могу да прирасту за срце. Многи кажу да су овде људи једноставнији и бољи.
Ако пролазите улицом, практично у сваком прозору ћете видети неки зелени жбунић. Недостатак зелене боје се компензује колико је могуће, тако да сви нешто гаје где год је то могуће.
Будући да нема сунчеве светлости а хладноћа се увлачи у кости, људи имају само једну потребу – да се умотају у ћебе и заспе. Током зиме која овде траје осам месеци човеку се стално спава. Кад не би било витамина и воћа, сви људи би овде постали месечари.
Технички напредак је стигао и на крајњи север, али не у пуној мери. Неограничени интернет је доступан само ноћу (и то ако имате пуно среће), али је спор као корњача. Према томе, нема сврхе вршљати по друштвеним мрежама. Обично људи користе интернет да скину неки филм, па и то траје неколико сати.
Ако нестане интернета, то значи да су корморани искљуцали оптичка влакна или су их изгризле поларне лисице. То је овде уобичајена појава.
Током лета може бити и вруће, али тло је увек смрзнуто. Близу обала реке могу плутати огромне санте леда које су много згодне за фотографисање. Свако има летњу фотографију на санти леда. Ова је направљена 5 јуна:
На -40 степени Целзијуса мотор не може да се упали док се најпре не загреје. Раније возачи нису ни гасили мотор током зиме. Упале га једном у октобру и не гасе до маја. Сада постоји гомила свакојаких „технологија“, од прекривача за ауто и котла испод хаубе до каблова за напајање избачених кроз прозор.
На северу људи облаче ски-одело преко фармерки само да дођу на посао. Исто тако и џемпер преко два џемпера, вунене рукавице преко кожних, а фармерке преко термо рубља. Што више слојева, лакше је стићи на посао.
Ако напољу имате природни фрижидер, онда вам не треба фрижидер унутра. Многи испод прозора имају „нишу“ која им служи као фрижидер. Ту чувају купљено месо.
Топлији су сви крајеви испод Поларног круга. Свако има некога тамо, далеко од вечно смрзнутог тла. Најчешће је то бака код које се деца шаљу преко лета. А деца то једва чекају.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
