Председнички центар Бориса Јељцина отворен је 2015. године у Јекатеринбургу, административном центру региона у којем је рођен први руски председник. Основан је са циљем да се бави неговањем наслеђа првог председника Русије, као и проучавањем и објављивањем дела из савремене руске историје.
Главна зграда је интерактивни музеј са бројним артефактима из Јељциновог живота, укључујући председничку лимузину и детаљно реконструисану копију његовог кабинета у Кремљу, у којем је 31. децембра 1999. најавио своју оставку.
Центар данас има 9 сала у којима се редовно одржавају обиласци, предавања и различити филмски фестивали. Такође у њему се налази уметничка галерија и читав низ продавница и кафеа.
Изградња комплекса коштала је седам милијарди рубаља (тешко је израчунати цену у доларима, јер је током градње курс рубље био изузетно нестабилан, али у новембру 2015. ова сума је вредела преко 100 милиона долара), с тим што је више од половине средстава издвојила руска влада. Центар је пројектовала америчка архитектонска фирма Ralph Appelbaum Associates.
Ова величанствена железничка станица подигнута је 1879. године. Она има и близнакињу, железничку станицу у Перму, 300 километара од Јекатеринбурга.
Мада је првобитно била намењена за цивиле, 1914. године (четири године пре Октобарске револуције) пренамењена је искључиво за превоз војника и заустављање војних возова. Данас станица више нема првобитну намену. У њој је отворен музеј посвећен историји железнице у региону.
Према локалној легенди, власник ове куће је живео у малој трошној кућици преко пута овог раскошног здања, како би увек могао да је посматра и диви се њеној лепоти. Мада то лако може бити преувеличана романтична верзија приче, Николај Севастјанов, државни службеник у Руској Империји, толико је волео своју палату да је наручио екстравагантну промену дизајна екстеријера, дајући јој њен данашњи изглед.
Након што је Севастјанов добио унапређење и преселио се у Санкт Петербург, кућу је откупила држава и у њој се касније налазио локални суд. После Октобарске револуције 1917. године у згради је одржана прва бољшевичка конференција у Јекатеринбургу, а на њеном крову се појавио натпис: „Слава радничкој класи”.
У Кући Севастјанова 2009. године били су смештени делегати самита Шангајске организације за сарадњу.
Зграда, подигнута од 1904. до 1912. године, била је главно достигнуће руског архитекте Владимира Семјонова, пре него што су царске власти, које су сумњале да његова супруга гаји симпатије према бољшевицима, приморале његову породицу да емигрира.
Иронијом судбине, баш у овој згради је Јекатеринбуршки савет радника и војника објавио совјетску власт у граду и на Уралу.
После повратка из изгнанства Семјонов је био главни архитекта у Москви од 1932. до 1934.
Пре него што је 1980. подигнута ова импозантна грађевина град је имао циркус од дрвета. Када је 1976. првобитна зграда изгорела, почела је изградња ове савремене грађевине.
У време изградње била је то једна од најбољих циркуских зграда у СССР-у, посебно прилагођена за сложене циркуске наступе.
Јединствен део грађевине чини бела купола од полулукова.
Ово је једна од главних архитектонских знаменитости у Јекатеринбургу. Пре Октобарске револуције 1917. године овде се налазио „Гостини двор”, тржница у царској Русији. Касније су у старој згради (која више не постоји) била смештена локална одељења регионалног музеја.
Све се променило 30-их година, када је постепено почело реновирање старе зграде, па је она добила сасвим нов изглед. Период трансформације трајао је све до 1954. године, када је зграда добила шиљак на врху украшен петокраком звездом са осветљењем. Управо овај шиљак висок 61 метар учинио је Свердловски градски савет доминантним архитектонским оријентиром у граду.
Данас се у овој згради налазе градска администрација и градска скупштина Јекатеринбурга.
Ова савремена црква, грађена од 2000. до 2003. године, има посебан статус за руске вернике и у руској култури, јер је подигнута на месту куће Ипатјева, у којој су руски цар Николај II и његова породица убијени на лето 1918.
Кућа Ипатјева је порушена 1977. године по налогу Бориса Јељцина, тадашњег руководиоца локалне партије, а касније првог председника Русије после распада Совјетског Савеза.
Упркос томе, ходочасници су и даље посећивали ово место. 2003. године Руска православна црква отворила је на овом месту нови храм и меморијални комплекс посвећен породици Романов.
Пре Октобарске револуције у Јекатеринбургу су живела три брата породице Агафуров. Њихов отац Хисамедин Агафуров је 70-их година 19. века основао малу трговачку компанију која је продавала воће и дуван.
Када је Хисамедин Агафуров умро 1883. године, његови синови су брзо проширили породични бизнис у друге градове Руске Империје. Од скромног трговачког предузећа начинили су велику и угледну трговачку кућу, познату не само у Јекатеринбургу, него и у другим деловима земље. Почели су да тргују златом и сребром, парфемима и опремом за лов, ципелама и другим траженим артиклима.
После Октобарске револуције проширена породица Агафуров је прво пребегла у Јапан, а затим у кинески град Харбин, безбедну луку за многе антибољшевички оријентисане руске емигранте у то доба. Мада је некада успешан бизнис убрзо пропао, наслеђе породице Агафуров до данас остаје значајан део Јекатеринбурга.
Једна од најважнијих грађевина која се везује за ову трговачку породицу је Кућа трговаца, некада власништво Зајнедина Агафурова, једног од тројице браће.
За разлику од стадиона „Фишт” у Сочију који је подигнут од темеља за Зимску олимпијаду 2014. и Светско првенство у фудбалу 2018. године, овај стадион је првобитно саграђен 50-их. Међутим, стара зграда је од 2006. до 2011. претрпела темељну реконструкцију која ју је преобразила у нову чувену Јекатеринбург Арену, познату љубитељима фудбала широм света.
У Јекатеринбург Арени на Светском првенству у фудбалу играле су репрезентације Француске, Египта, Уругваја, Перуа, Јапана, Мексика, Сенегала и Шведске.
Ова модерна кружна грађевина је толико живописна и необична да ни становници града ни туристи не могу да је игноришу. Специфичан изглед постигнут је захваљујући панелима различитих боја који на фасади стварају занимљив квази-мозаик.
Аутори зграде инспирацију су пронашли у радовима немачког модерног уметника Герхарда Рихтера. Погледајте само његово дело „1024 боје” и уверите се и сами.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
