7 најлепших дрвених грађевина у Русији

Getty Images
На листи су се, између осталог, нашли царска брвнара и дрвени небодер.

Дрвени комплекс Кижи (острво Кижи, језеро Оњега, Карелија)

Овај дрвени комплекс саграђен је у 17. веку. Градитељи нису користили ексере (осим у куполи и код црепова) и довезли су на хиљаде дебала са копна, што су у то доба били захтевни задаци. 

Комплекс обухвата две дрвене цркве и звоник окружене дрвеном оградом која симболички одваја свету земљу од спољног света. Дрвена црква Преображења Господњег је најимпресивнија грађевина комплекса. С обзиром да нема грејање, у њој се службе одржавају само лети. Има 22 дрвене куполе и висока је 37 метара. 1990. године дрвени комплекс на Кижију постао је део Унескове листе Светске културне баштине.

Коломенскоје (Москва)

У време изградње почетком 17. века имање Коломенскоје чинили су дрвени дворац, црква од белих цигала и још неколико објеката. Убрзо је то постала омиљена летња резиденција цара Алексеја Михајловича. И други руски владари боравили су у Коломенском, међу њима и Петар Велики.

Током времена дрвени дворац је неколико пута мењао изглед. 2010. године московске власти су на истом месту реконструисале првобитну палату цара Алексеја Михајловича. Данас је то једна од бројних туристичких атракција руске престонице.

Сутјагинова кућа (Архангељск) 

Сутјагинова кућа, која се често назива „дрвени небодер“, била је вероватно највиша дрвена стамбена грађевина у Русији. Њена изградња је почела 1991. године, када је локални предузетник из Архангељска покренуо пројекат. Кућа са 13 нивоа, висока 44 метра, требало је да буде Сутјагинова резиденција. 

Конструкција је нагло почела да пропада након што је предузетник завршио у затвору због рекетирања. На крају су градске власти оцениле да највиша дрвена стамбена кућа у Русији носи опасност од избијања пожара и суд је наредио да буде порушена. 2012. године остаци грађевине су изгорели до земље. 

Брвнара Петра Великог (Санкт Петербург)

Ова брвнара изгледа као да је направљена од цигле, јер је Петар Велики, који је ценио естетику европске архитектуре, наредио да дрвена грађевина буде тако обликована и обојена. Ипак, царска брвнара у којој је он проводио летње месеце била је начињена комплетно од дрвета. Њена изградња 1703. године трајала је три дана, а дан када је завршена, 27. мај, данас се слави као дан оснивања Петербурга. Брвнара се налази на стратешки значајном месту са погледом на околину и бастионе тврђаве.

Данас се у дрвеној кући налази музеј посвећен Петру Великом. Ту су изложени неки цареви лични предмети.

Поливановљева вила (Москва)

Ова дрвена грађевина налази се у рејону Хамовники, једном од најпрестижнијих у Москви. Подигнута је 1823. године, једанаест година после великог пожара у Москви 1812. који је буквално уништио град. Припадала је руском официру Александру Поливанову.

Мада изгледа као једноспратница са луксузним стубовима, води се као приземна кућа са мезонином, полуспратом који се не простире целом површином куће.

Кућа Волконских (Иркутск)

Након што је херој из Отаџбинског рата против Наполеона кнез Сергеј Волконски учествовао у неуспелом декабристичком устанку, осуђен је на прогонство и тежак рад у Сибиру. После неколико година Волконски је преселио своју породицу и своју дрвену кућу у Иркутск, где је она поново састављена.

Данас ова једноспратна дрвена грађевина представља један од архитектонских драгуља Иркутска. Туристи могу да је посете, јер је у њој смештен Музеј декабриста.

Кућа Европе/Кућа Шастиних (Иркутск)

Једноспратна дрвена кућа у Иркутску такође је позната као „Чипкаста кућа“ због богатих декорација на фасади.

Подигнута је средином 19. века за трговачку породицу Шастин. Данас је кућа Шастиних један од архитектонских споменика Иркутска. Реновирана је 1999. године. Данас се у њој налази хотел.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“